Potkradanje demokratije

Dosadašnji i budući premijer – „patriota ponosan na svoju nacionalnu retoriku“, kako ga predstavlja AFP – kaže da je njegova misija da očisti haos koji je ostao od osmogodišnje vladavine levice do 2010. Orban je zadovoljan, jer je u prošlom mandatu dvotrećinskom većinom Fidesa promenio i prilagodio ustav svojim shvatanjima i potrebama „šampiona narodnih interesa“.

„Većina Mađara želi vladajuću garnituru koja govori o potrebi da se njihova zemlja ponovo učini velikom“, zaključuje izveštač Nemačkog radija. Uoči izbora je, ipak, predostrožno uputio javna preduzeća da smanje cene struje i gasa za oko dvadeset procenata, otvorio je još metro liniju u Budimpešti. Takva dostignuća sigurno doprinose uverenjima birača. I dalje će konzervativni Fides (Savez mladih demokrata) raspolagati potpunom prednošću u skupštini. Viktor Orban se oslanja na dosad uspelo suzbijanje recesije, povratak ekonomskog rasta i smanjenje nezaposlenosti, mere postignute rezovima, koji istovremeno mnoge zabrinjavaju zbog prevelike upotrebe vlasti i primene neortodoksnih poteza.

Sociolog Pal Tamaš nalazi: „Orban je pronašao odgovarajuću političku formu i jezik, koji deluju na birače van Budimpešte. Mađarskoj provinciji premijer deluje simpatično, zbog toga što na Zapadu nema dobru reputaciju.“ Prethodnih godina politika ozdravljenja uključila je nacionalizaciju veoma bogatih privatnih penzionih fondova, nametanje krizne takse krupnom biznisu, temeljno potresanje nezavisnosti centralne banke, primamljive kreditne olakšice prenošenjem obaveze otplate na (uglavnom strane) banke, starateljski nadzor lojalista i „budno oko“ nad medijima, pravosuđem i drugim institucijama. Smireniji posmatrači se pribojavaju dugoročnijih nepovoljnih posledica upravljanja kratkoročnim populizmom.

„Biznis ne želi učestale promene pravila, posebno u nametima i poreskim taksama, što je bila karakteristika Orbanovog dosadašnjeg mandata“, upozorava Timoti Eš, jedan od upućenih u misli poslovnog sveta. Komentator Rojtersa dodaje: „Orbanova politika je pomogla Mađarskoj da izađe iz recesije, ali mnogi ekonomisti govore da je premijer moguće zaplašio strane ulagače koji su potrebni za dugoročni rast; svojom politikom se često sudarao sa EU i investitorima, a posle nove izborne pobede za mnoge dolazi period nepredvidivih mera.“

Predsednik vlade jednostavno tumači da njegove promene imaju za cilj pretvaranje Mađarske „od bučnog oldtajmera u trkački automobil“. On sam je prešao put od sekretara organizacije komunističke omladine u gimnaziji, preko studentskog disidenta rođenog u kalvinističkoj porodici, koji je 1989. tražio odlazak sovjetskih trupa i fer i slobodne izbore, sociologa u ministarstvu poljoprivrede, da bi 1998. u svojoj trideset petoj prvi put sa Fidesom postao premijer, koji je četiri godine kasnije i, ponovo, 2006. izgubio izbore od socijalista. Od 2010. godine Orban suvereno usmerava političku scenu, potvrđujući primat posle odmeravanja sa socijalističko-liberalnom opozicijom levog centra 2014, za koju jedan od njenih prvaka kaže da je „trčala 400 metara sa preponama, dok je u istoj utakmici pred Fidesom bio stometarski sprint – zbog nefer sistema“. Koalicija je skupila samo četvrtinu ukupnog broja glasova.

Više od kolateralnog dobitka je Jobik, na drugoj strani spektra. Sa oko dvadeset procenata, Pokret za bolju Mađarsku je treći po snazi u parlamentu, ali značajno utiče na ukupne političke prilike, ne samo domaće već i na vizure na evropskom prostoru. Osnovan 2003, po sopstvenom opisu „kao principijelna, konzervativna, radikalna, patriotska partija, čija je fundamentalna svrha zaštita mađarskih vrednosti i interesa“, u priručnicima je predstavljen kao fašistička, neofašistička, neonacistička, ekstremistička, rasistička, antisemitska stranka i neprijatelj LGBT populacije.

Istraživači predostrožno poručuju da je Jobik poslednjih godina u napredovanju prevazišao sve partije ekstremne desnice u EU. Potkradanje demokratije je, izvesno, opasan poduhvat.