Prazna klupa

Istovremeno je i poruka diktatorima širom sveta da ne mogu da izbegnu odgovornost za ubijanje novinara. Ovo upozorenje dolazi od Francuskinje Anjes Kalamar, specijalnog izvestioca Ujedinjenih nacija za istraživanje nasilnih i nezakonitih egzekucija i kršenje ljudskih prava.

Uporni tragač u „predmetu Kašogi“, gospođa Kalamar, je u prošlogodišnjem izveštaju zaključila da je po međunarodnim zakonima Kuća Sauda kriva, a da za dalju istragu o ulozi krunskog princa Mohameda bin Salmana ima valjanih dokaza. Kako kaže – „svakako treba da bude optužen“.

Decembra prošle godine za isto delo održano je suđenje i u Saudijskoj Arabiji, ali okrivljenima, čija imena nisu saopštena i bez prisustva javnosti (sa pet smrtnih kazni i tri presude na robiju), kojima su kasnije u vreme svetog ramadanskog meseca u maju krivicu (po opštem mišljenju pod pritiskom vladara) javno oprostili sinovi i ćerke Džamala Kašogija, pa – po običaju u islamskoj tradiciji – u ime milosrđa izvršenja pravde verovatno neće ni biti.

Proces u Rijadu ocenjen je kao „igrokaz“.

Kašogijeva deca su stekla obrazovanje u Americi, dvoje od njih su i državljani SAD, a posle očeve smrti im je zabranjeno da napuste Saudijsku Arabiju. Sem toga, prema agencijskim vestima, primili su dvorsku kompenzaciju kao utehu za „pretrpljeni gubitak i bol“. „Bila je to parodija pravde, a ime glavnog krivca je jedva pomenuto, samo na usputan način, svakako ne kao odgovornog“, smatra Anjes Kalamar, koja uživa ugled vrednog „anđela čuvara pravde“ u više država Afrike, Azije i Bliskog istoka.

Saudijac Džamal Ahmad Kašogi (59) je mučki lišen života u oktobru 2018, pošto je ušao u Generalni konzulat Saudijske Arabije u Istambulu, kako bi pribavio papire iz matične knjige potrebne za svoj četvrti brak, venčanje sa Turkinjom Hatiče Čengis.

Kako nije izašao iz zgrade, od tog časa je „nepostojeći“, a dvor u Rijadu kasnije priznaje da je pogubljen, a da je ubistvo „obavila grupa neposlušnih pripadnika vlasti prilikom ubeđivanja da se neposlušni novinar vrati u zemlju na saslušanje i patriotsko prevaspitanje“.

Kašogi se, prvobitno blizak prestolu, godinu dana ranije (2017) razišao sa saudijskom kraljevsko-prinčevskom elitom i politikom i živeći u izbeglištvu u Americi, kao kolumnista Vašington posta postao je nemilosrdno britki kritičar prestolonaslednika Mohameda.

Potkopavao je, kao veoma dobro upućen znalac, prinčev paradno građeni imidž „liberalnog reformatora“ i „pastira demokratije“ u pustinjskoj kraljevini kojom zapravo upravlja „dvorskom batinom“, dok njegov ostareli otac još sedi na tronu.

O svojoj odiseji govorio: „Trebalo mi je dosta vremena da stignem do trenutka kad sam bacio rukavicu vladaru i napravio drugačiji izbor. Napustio sam dom, porodicu, posao i otad dižem glas. Da činim drugačije izdao bih one, koji čame u zatvorima. Progledao sam i mogu da govorim. Želim da znate da Saudijska Arabija nije uvek bila ovakva. Zaslužuje nešto bolje.“

Razumni svet – očekujući sporu pravdu, makar i utešnu reč iz sudnice Čaglajan u Istanbulu, mada ne i izvršenje presuda – nimalo se ne dvoumi o krivcima za smaknuće Džamala Kašogija. Odavno, još krajem 2018. i američka CIA je zaključila da je princ Mohamed naredio da se „obavi posao“.

Uz sve međunarodne osude i saznanja, praćene saudijskim demantijima – podseća Gardijan – čvrst branilac prestolonaslednika ostaje predsednik Donald Tramp.

Već na prvom ročištu otkriva se zašto – sasvim moguće – dosad nema traga telu pokojnika. Zeki Demir, domaći radnik u rezidenciji saudijskog generalnog konzula svedočio je da je sa „slobodnog dana“ bio pozvan da raspali vatru ispod rerne, što pet – šest (kako ih je opisao) „gostiju“ nisu uspevali.

Zatim je odstranjen, a kad se posle par dana vratio na posao kuhinja i peć bili su „kao nikad ranije uredno pospremane“. Turski islednici objašnjavaju da ovakva peć dostiže radnu temperaturu od hiljadu stepeni Celzijusa, „dovoljnu da ukloni sve DNK dokaze“. Optužnica se posebno koncentriše na ovaj nalaz.

Na praznoj klupi u sudnici niko ne sedi, a optužnica je podignuta protiv dvadesetorice Saudijaca kojima se stavlja na teret „ubistvo sa predumišljajem i monstruoznom namerom, a uz mučenje“.

Tužilac traži doživotni zatvor, pored ostalih i za dvojicu iz „uskog prinčevog kruga“, bivšeg zamenika obaveštajne službe i, takođe ranijeg, dvorskog savetnika. Branioci po službenoj dužnosti, koje je odredila turska Advokatska komora, nisu upoznali svoje klijente.

Kritičari čitavog postupka, i pored vapijuće potrebe za pravdom, podsećaju i na prateće okolnosti: opšte stanje sudstva „u zemlji, koja rutinski zatvara disidente i nezavisne sudije zamenjuje vladi lojalnim“; zaključuju da turski predsednik Erdogan posebno koristi ovo suđenje za „dovođenje u nevolju“ i pritisak na Saudijsku Arabiju, kao regionalnog rivala, dok je u isti mah u Rijadu na delu opstrukcija pravde.

Endrju Gardner iz organizacije Amnesti internešenel poručuje da je posebno važno da slučaj Kašogi ne padne u zaborav i da suđenje praznoj klupi „nije zamena za dalju istragu UN“, kojoj treba da doprinesu prikupljeni nalazi, i turski i saudijski.