Provera pogodbe

Borba za autonomiju petnaest miliona Kurda u Turskoj od marta, kad su proglasili prekid vatre i u maju počeli povlačenje preko granice, izgledala je da konačno prelazi u političku arenu. Radnička partija Kurdistana (RPK) – prenela je njoj bliska agencija Firat – sada je optužila vladu Redžepa Taipa Erdogana da „ne poštuje pogodbu“, pozivajući Ankaru da stvarno „preduzme korake demokratizacije i rešavanja problema“.

Prekid vatre ostaje na snazi, zasad. Kurdski lider Abdulah Odžalan ugovorio je posle dugih pregovora iz zatvora na ostrvu Imrali – ubeđujući i svoje sunarodnike i državu koja ga je osudila na doživotnu robiju, posle hapšenja 1999 – primirje i povlačenje boraca u Irak, što je probudilo nade da se krvavi sukob najzad bliži kraju. Erdoganova vlada tvrdi da su Kurdi poslali preko granice samo četvrtinu od dve hiljade svojih boraca i da oni tako „gaze reč“, a druga strana okrivljuje vlast da izigrava pogodbu. Poznavaoci strahuju od kolapsa. „Ako se to dogodi, možda ne odmah, videćemo mnogo intenzivnije nasilje nego što je dosad upamćeno“, upozorava Naz Mašraf, analitičarka političkih rizika iz Londona.

Kurdski zastupnici uvođenja istinske autonomije žele trajne demokratske reforme, za početak oslobađanje dve hiljade političkih zatvorenika optuženih zbog ustaničkih veza, stvarnu slobodu javnog izražavanja, izmenu surovih antiterorističkih zakona, vraćanje kurdskih naziva prekrštenim naseljima, školstvo na maternjem jeziku i, naravno, olakšanje Odžalanove izolacije. Ahmed Turk objašnjava agenciji Dogan da je objava RPK „potez da se Erdogan natera na akciju“, ali ne da potapa mirovni proces. „Tako ćemo moći da vidimo kakve su vladine namere; ako se odluči za korak prema miru, proces će se nastaviti.“

Vlada u Ankari poručuje da „radi na paketu demokratskih reformi, ali kasni sa slanjem predloga u parlament“, odmah dodajući i povratni udarac da su „naoružani Kurdi usporeno napuštali tursku teritoriju“. Revnosni ministri poručuju da će se menjati „dva tuceta zakona, čime će se Kurdima ponuditi veća prava“, a zvanični predstavnik kaže da će to biti melem na mnoge kurdske zahteve: „Konačna verzija biće predata parlamentu što pre bude moguće, pošto se poslanici prvog oktobra okupe posle letnjeg raspusta.“ Premijer Erdogan procenjuje da „narod (kurdski) želi da se proces nastavi“, ali – po njemu – poruke iz zatvora na Imraliju sporo stižu „partizanskim“ vođama u brdima.

Najave i procene, obe strane, treba primati oprezno. Erdogana čekaju lokalni izbori u martu, pa se i zato, kao i zbog pritiska izrazitije desnice, kloni svega što na domaćoj pozornici može da bude iskorišćeno kao optužba za olake koncesije i popustljivost. Nenavikao i nepripremljen prolazi suočavanje sa domaćim političkim „čistilištem“, gde je drveće u istanbulskom parku Gezi bilo samo povod mogućim iskušenjima od ekonomije do izbegličke poplave na sirijskoj granici. Njegova je, međutim, aspiracija da Turska dugoročno služi – kako je uobličio komentator Volstrit džornala – „politički modele islamske demokratije, koja nastoji da izraste iz Arapskog proleća“.

U dalekom dvanaestom stoleću Kurd Salah al Din Jusuf ibn Ajub (Saladin) bio je prvi sultan Egipta, Sirije, Jemena i Palestine, a 1187. pobednik nad hrišćanskim krstašima i njihovom 88-godišnjom kraljevinom u Svetoj zemlji i osvajač Jerusalima. U dvadeset prvom veku, Kurdi, većinom muslimani, delom i hrišćani, razdvojeni su kao manjine modernim granicama Turske (gde čine oko petine stanovništva), Sirije (gde su sada razapeti u građanskom ratu i česte žrtve), Iraka (uz osvojenu punu autonomiju na naftom bogatom severu, čak blisko državnosti), Irana i Azerbejdžana ili su rasute nacionalne zajednice po Zapadnoj Evropi (150.000 u Francuskoj, 750.000 Nemačkoj, na Starom kontinentu ukupno milion i po).

Posle balkanskih i Prvog svetskog rata Kurdi su se nadali da će njihov san o nezavisnosti i samostalnosti biti bliže ostvarenju. Mirovni ugovori koji su demontirali Osmansku carevinu nisu im doneli ništa, u Sevru 1920. bilo je obećanja, u Lozani 1923. nisu ni pomenuti. Saladinovo doba je davno prošlo.