Prsti Mohameda Dahlana

Kod nas je interesovanje za Dahlana upravo obnovila poslanica Marinika Tepić pitanjem predsedniku Aleksandru Vučiću „ko su Palestinci koji posreduju u trgovini (srpskim) oružjem“ i kakvi važni državni poslovi su u pitanju.

U aprilu 2013 – davno je zabeležio londonski Gardijan lokalnu, na prvi pogled protokolarnu vest iz Beograda – tadašnji predsednik Tomislav Nikolić je uručio Orden srpske zastave drugog reda za ulogu „u razvoju i jačanju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa između Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata“ – Palestincu Mohamedu Dahlanu.

Pre šest godina Dahlan, njegova supruga, njihovo četvoro dece i grupa saradnika dobili su potom državljanstvo Srbije, uz objašnjenje Beograda da su to zaslužili „doprinosom srpskom nacionalnom interesu“.

Gardijan je zabeležio nešto drugačije viđenje, odgovor predstavnika za štampu palestinskog predsednika Abasa: „Prema svim nacionalnim i međunarodnim normama, kad neko želi da uzme pasoš druge države, vlada te zemlje treba da proveri i bude sigurna da (kandidati) imaju čist dosije. Od palestinske strane nije tražena takva provera. Mi ćemo pisati srpskom predsedniku i premijeru da se takve stvari zaustave.“

Srpska tumačenja govorila su obilato o podsticaju ekonomskih veza, posebno investicija iz Abu Dabija, gde je Palestinac Dahlan – pošto je 2011. od Abasove vlasti sa palestinskih autonomnih teritorija trajno proteran, a i izbačen iz političkog pokreta Fatah – postao poverljivi savetnik za bezbednost krunskog princa Mohameda bin Zajeda Nahjana. A što se tiče srdačne antante sa Srbijom i naglašenog prijateljstva predsednika Vučića sa princom – veruju bolje upućeni – „tome je savetnik Dahlan posebno kumovao“.

Potpuna slika o „najkontroverznijem liku među Palestincima, kome je konačni cilj da zameni predsednika Mahmuda Abasa“, zapravo je slagalica mnogih veština Mohameda Dahlana.

Mohamed Dahlan je 1961. rođen u palestinskom izbegličkom logorskom naselju u Kan Junisu u Gazi. Već kao tinejdžer je politički aktivista, završava i Islamski univerzitet, ali između 1981. i 1986. jednaest puta biva u izraelskom zatvoru i otad tečno govori ivrit.

Međutim, 2012. palestinski sud na Zapadnoj obali kažnjava Dahlana sa dve godine zatvora zbog neutemeljenih napada na institucije države u nastajanju, a 2014. kasnije optužuje ga i specijalni Sud za suzbijanje korupcije.

Proces se vodi u odsustvu Dahlana, koji već ima drugo pouzdano sklonište i uporište.

U Gazi i na Zapadnoj obali – u početku Arafatu, jedno vreme i Abasu – bio je blizak saradnik, uglavnom na osetljivim dužnostima šefa, pa i ministra bezbednosti, pre nego što je upućen na optuženičku klupu, na koju nije seo pošto je izbegao pod okrilje princa Bin Zajeda, a palestinske poternice su bile prazan papir, ocenjene su kao „politički progon“.

Palestinsko-američki analitičar Mohamed Ovei iznosi svoje tumačenje zašto je bivši šef palestinskih službi zaštite postao „politički strelac“ sadašnjeg zaštitnika: „Emirati mrze politički islam i Muslimansku braću, a Mohamed Dahlan uživa renome da je u Gazi bio čelična antiislamska pesnica, gde je hapsio i mučio hiljade pripadnika sledbenika Hamasa. Takođe, dobro je poznato da ima vrlo dobre veze sa izraelskim i egipatskim obaveštajnim agencijama, a Emirati to smatraju vrednim.“

Magazin za analizu i razumevanje kretanja na Bliskom istoku i na severu Afrike Inside Arabia nabraja delimičnu listu Dahlanovih tragova:

U Egiptu je sarađivao sa sadašnjim predsednikom Abdelom Fatahom el Sisijem da se ukloni izabrani šef države Mohamed Mursi, blizak Muslimanskoj braći;

Emirati su takođe koristili Dahlana za postgadafijevsko mešetarenje u Libiji, pa je čak Međunarodni krivični sud vodio o tome istragu;

Dahlan isplivava kao posrednik u prvom koraku za približavanje Hamasa Egiptu i Emiratima putem ekonomske pomoći, uz istovremeni „blagoslov Izraela“;

Supruga Mohameda Dahlana DŽalila koristi svoju dobrotvornu fondaciju za kupovinu naklonosti za svog muža u palestinskim izbegličkim logorima u Libanu i Gazi.

Različiti izvori – bez navođenja posebno preciznih činjenica – nalaze Dahlanove otiske u ratnom haosu u Jemenu, ubistvu saudijskog novinara DŽemala Kašogija u Istanbulu, čak i smrti Jasera Arafata.

Kao i više upućenih, Mohamed Ovei zaključuje da Mohamed Dahlan, „iako smatran među mnogim Palestincima za saradnika Izraela i korumpiranih zvaničnika, može da postane sledeći palestinski predsednik. Diktatori i autokrate, kakav je i Abas, na Bliskom istoku guše politički život da bi sprečili pojavu novih lica, a Dahlan je uspeo da sebe predstavi kao alternativu, koristeći novac Emirata za pribavljanje političkog uticaja“.

„Kad dođe vreme“, smeliji proroci palestinske budućnosti naziru predsedničko ustoličenje Dahlana „u nedostatku dosad posebno zapaženih političkih lidera na Zapadnoj obali“. U isti mah, sopstvenim nestrpljenjem i neskrivenim „apetitom“ čini se da je u igri prestola dobrim delom sam sebi i najveći protivnik.