Putevi turske duše

Čini se po postupcima da počinje proces preuređenja nacionalnog identiteta, oblikovanog skoro pre jednog veka kad je „otac nacije“ Mustafa Kemal Ataturk ruinirano osmansko carstvo preobraćao u državu novog doba. Istina je da su i njegovi metodi – u ime civilizacijske modernizacije – nekad bili nemilosrdne naredbe, pa se događalo da se zbog fesa na glavi, umesto šešira, dospe na vešala. Nesporna je, međutim, ocena da je „kemalizam kao metlom obavio reforme u funkcionisanju države, u politici, kulturi, religiji, obrazovanju, nauci i jeziku“.

Sadašnji postupci Erdoganovog oblikovanja „nove Turske“ su drugačiji, ali ne manje i fermani koji ne trpe prigovore. Izloženi su samo neuspešnom protivljenju nemoćne opozicije i mnogim globalnim medijskim upozorenjima i osudama. Analitičar Njujork tajmsa sažima poređenje dvojice lidera: „Velika je razlika u ideologiji. Ataturk je bio sekularni nacionalista, koji je želeo Tursku po zapadnom obrascu. Erdogan je konzervativni musliman koji zapadnjaštvo vidi kao istorijsku grešku. Treba reći da da jedna zvanična dogma zamenjuje drugu.“

Najava iz predsednikovog okruženja da će Erdogan uskoro početi da predsedava svim sednicama vlade, što je predviđeno za premijera, a po ustavu samo izuzetno i za šefa države, upućuje na praktičnu sultanizaciju. Pritom, drugi postupci ili uputstva, uz omamljivo romantizovanje prošlosti, već teku. Prema Erdoganu, kako su agencije prenele, muslimani su, recimo, otkrili Ameriku još u dvanaestom veku, skoro tri stotine godina pre putovanja Kolumba.

Predsednik je članicama svoje Partije pravde i razvoja ukazao da žene u društvu, kako su različito stvorene, ne mogu da budu jednako vrednovane sa muškarcima da bi im se poverili isti poslovi, pritom optužujući feministe da ne razumeju specijalni status kakav islam pridaje majkama. Drugom prilikom. pozdravljajući mladence, osudio je „advokate kontracepcije da ometaju napredak zemlje“, a kontrolu rađanja je označio kao pretnju turskom rodu i nacionalni izdajnički postupak, očekujući od svakog bračnog para najmanje troje, još bolje – četvoro ili petoro dece.

Kritično raspoloženi komentari smatraju da predsednik „povremeno pribegava zapaljivim ocenama o ženama da bi skrenuo pažnju sa teških pitanja na dnevnom redu politike“. Najnovijim procesom za ozdravljenje „istopljene autentičnosti nacije“ je započeto ozvaničenje odluke o uvođenju, još u Ataturkovo vreme napuštenog osmanskog jezika, mešavine turskih, arapskih i persijskih reči, pisanih arapskim slovima, zamenjenih pre devet decenija latinskim pismom. Uz skoro naredbodavnu Erdoganovu podršku, u srednjim verskim školama novi izvor znanja treba da bude obavezan, drugim đacima izborni, ali veoma poželjan.

Poznavaoci naziru i drugi trag. Zamenik premijera Ali Babadžan, nadležan za ekonomiju, naglašava važnost obrazovanja (ne precizirajući školske predmete), kao elementa da bruto nacionalni proizvod dostigne dve hiljade milijardi dolara, kako bi Turska do 2023. godine našla mesto među deset vodećih ekonomija sveta, „što je bez reformi samo san“. Najnovije brojke, prenosi Nemački radio, pokazuju mnogo umereniju sliku. Rast za devet meseci 2014. od 2,8 odsto, koji bi oduševio mnoge evropske zemlje, među Turcima se prima kao razočaranje.

Mimo tegoba opšte krize više eksperata skloni su zaključku da se razlozi nalaze i u političkim turbulencijama. U takvim prilikama zvaničnim ideološkim brižnicima dobro dolazi obnavljanje, koliko istinite, toliko i romantične nacionalne slave ispisane osmanskim jezikom, pre Ataturkovih mena, koje su pored ostalog, uvele moderni kalendar, dan podeljen na 24 sata, promenile dan odmora sa petka na nedelju i savremeni numerički sistem, uz ostalo što je, kad je umesto sultanata ukinutog 1922, godinu dana kasnije nastala republika, postalo politika kemalizma i držanja koraka sa svetom. Posmatrači pesimistički raspoloženi, a Njusvik beleži jedno takvo gledanje, „pronalaze da su konzervativci u srcu, još od Ataturkove smrti 1938. uporno potkopavali njegove reforme“. Mustafa Kemal Ataturk je nosio šešir i voleo da popije čašicu rakije, kažu njegovi revnosni biografi. Erdogan je, izgleda, naklonjeniji fesu.