Na svom međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu predsednik Vladimir Putin okrivio je „glupu politiku Zapada“ za opasnost od nestašice hrane u mnogim zemljama, za šta – po njemu – „Moskva nije odgovorna, vec u njoj neprijatelji nalaze „žrtvenog jarca“, a istovremeno Rusija drži blokirane izlaze iz svih ukrajinskih luka, u kojima je „zarobljeno“ najmanje dvadeset, moguće i trideset miliona tona žitarica namenjenog nasušnom hlebu širom sveta dodajući da je kijevsko samoodbrambeno miniranje krivac, a ne njena invazija i mornaričko – raketna blokada obala Crnog mora.
Ukrajina je, pritom, jedna od najvećih proizvođača i vodećih izvoznika pšenice i drugih žitarica.
Profesor evropskih studija Rahul Mišra smatra da „Putin igra po pravilima klasičnih ratnih priručnika u kojima korišćenje hrane kao oružja nije novi fenomen“. Brojni analitičari saglasni su i sa procenom američkog državnog sekretara Blinkena da „ruski predsednik ucenjuje svet zadržavajući isporuke hrane kao deo strategije da se okončaju sankcije Rusiji“, dok istraživači Čatam hausa dodaju svoje uverenje da je „Moskva majstor za stvaranje problema za koje potom okrivljuje druge – prenosi mreža CNBC – pa je ukrajinski izvoz u ovom slučaju paralizovala i „pošiljke hrane drži u zarobljeništvu“.
Prema nekim agencijskim vestima čak oko osamdeset brodova natovarenih žitaricama ne mogu da isplove iz ukrajinskih luka na Crnom moru. Ima naravno i umerenijih mišljenja, koja ne oslobađaju Moskvu odgovornosti, ali upućuju da je ukrajinski rat samo „produbio krizu sa hranom u celovima sveta“, kome sada Vladimir Putin nudi ruski izvoz žitarica, koji po njegovim rečima „može da naraste do pedeset miliona tona“. O takvim mogućnostima ne nailazi se lako na potvrde iz drugih izvora. Ministar Sergej Lavrov na svoj način daje revnosni doprinos predsednikovoj izjavi, tvrdeći da „Zapad blokadu ukrajinskih žitarica vidi kao katastrofu, a one na međunarodnom tržištu čine samo jedan (neznatan) procenat“, što – izvesno – nije u saglasnosti sa poznatim statističkim tabelama.
Svetski savet za žitarice predviđa da će žetva 2022/23. doneti manje pšenice od potreba, posebno žita. Ujedinjene nacije dosad bez uspeha pokušavaju da obezbede oslobađanje žita iz „ratnog zarobljeništva“ i njegov slobodan prolaz i izlaz iz Crnog mora. To nije nimalo lako i zbog mina, koje su se nekontrolisano rasule plovnim putevima, pa i do prilaza Bosforu, a nekoliko su Turci „upecali“ i u vodama svog moreuza. Za sigurnu plovidbu i čišćenje od ruskih ili ukrajinskih mina, stručnjaci kažu, biće, ako se i postigne diplomatsko i političko rešenje, neophodno više meseci, jer tek tada sledi „najveća operacija ovakve vrste još od iračko – iranskog rata osamdesetih godina prošlog veka“. Sem toga pretpostavlja se i veoma visoka cena osiguranja tereta, što će znatno poskupeti prevoz kroz opasne vode.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je izračunala da je predratni kapacitet izvoza ukrajinskog žita morem mogao da dostigne pet miliona tona mesečno, a sadašnjim zaobilaznim putevima to je praktično desetostruko manje. Specijalizovana agencija za izveštavanje o pomorsko transportu Spleš precizno je utvrdila da je Ukrajina uspostavila dve rute do luka u Rumuniji i Poljskoj, što je izlaz na more za ne mnogo više od simboličnih količina.
Pristanište u Konstanci (Rumunija) ima najveći kapacitet za utovar žitarica (silos za 1,5 milion tona i mehanizacija) u EU, ali će do kraja juna nekako kopnom prispeti samo oko 600.000 tona ukrajinskih zlatnih zrna. Taj zemaljski transport je složena operacija, koja zahteva dugo i skupo putovanje. Pošiljke polaze železnicom, ali su ukrajinske pruge šireg koloseka (nasleđe sovjetske bezbednosno-ideološke zaštite), pa sledi promena na rumunsku – evropsku – meru razmaka šina, potom pretovar u dunavske barže, do konačnog prispeća u Konstancu.
Deo ukrajinske robe, očekuje se da će ići preko Poljske i Litvanije do Baltičkog mora. Pominje se i bugarska luka Varna, do koje bi transport bio još još komplikovaniji, a to pristanište kažu nije posebno dobro opremljena za otpremanje rasutih pošiljki. Amerika je, prenosi Spleš, objavila nameru da pomogne izgradnjom privremenih silosa duž granica Ukrajine, posebno pominjući Poljsku.
Konačno, sve što se preduzima zahteva ubrzanje, jer nova žetva u Ukrajini počinje u julu, pa treba hitno naći prostor za smeštaj berbu, koja je na pragu.“Nezamislivo je da milioni tona žita ostaju blokirani, dok ostatak sveta pati od nestašice“, ponavlja nemoćno Žozep Borelj, šef spoljnih poslova EU i to je po njegovom sudu „stvarni ratni zločin“. Ana Nagerni iz ugledne Kijevske škole ekonomije upozorava da osnovna ishrana najmanje četiri stotine miliona ljudi u svetu zavisi od snabdevanja žitaricama iz Ukrajine. Uz to, Kijev je optužio Moskvu da je dosad ukrala pola miliona tona ukrajinske pšenice.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
