Rajske zemlje

Srbija, deleći sa Alžirom 54. mesto, nije baš u visokom društvu predviđenom za buduću novorođenčad, zaostaje i za trideset četvrtom Grčkom, koju su stigle svekolike dužničke tegobe, ali je – ipak – na pristojnoj udaljenosti od začelja. Rusija je, recimo, tek sedamdeset druga, Kina – druga ekonomija sveta – je četrdeset deveta; Amerika je šesnaesta, a 1988. je bila na vrhu, nedostižna.

Saradnici londonskog Ekonomista upoređivali su jedanaest pokazatelja, pre svega dovoljnu platu po glavi, kad „bebe u dolasku“ 2030. porastu do punoletstva, dobro zdravlje i izglede za poverenje u javne institucije. Ali, uziman je u obzir i broj žena u parlamentu, očekivani vek građana, procenat razvedenih brakova, čak i prosečna količina kiše, a sve da bi se napravio zajednički imenitelj za srećan život.

„Pobednički uspeh ne znači da dolazi samo od toga što Švajcarci jedu najviše čokolade, što imaju najviše rupa na igralištima golfa po stanovniku, najtačnije vozove, mada i više samoubistava i privatnog oružja od drugih“, nalaze komentatori, ne upuštajući se u dalja poređenja.

Posle Švajcarske, u lancu građanskog blagostanja nižu se Australija, Norveška, Švedska, Danska, Singapur, Novi Zeland, Holandija, Kanada i Honkong. Iz našeg bivšeg zajedništva, Slovenija je 32, Hrvatska 46. Na dnu, poslednja je Nigerija, a pre nje su Kenija, Ukrajina i Bangladeš.

Primećuje se da polovinu od prvih deset čine evropske zemlje, ali je samo jedna (Holandija) iz evro zone. Takođe, ni velike ekonomije Evropske unije – Nemačka, Francuska i Britanija – nisu naročito dobro prošle, kao ni porodica BRIK, uzor privredne dinamike.

Istovremeno, pored tako sistematskog planetarnog razvrstavanja pronalaze se i sasvim jednostavne mogućnosti za bolje raspoloženje u današnjim globalnim iskušenjima.

Evropska unija, kaže jedan od njenih komesara Algirdas Gerdimanas Šemeta, svake godine gubi milijardu milijardi evra na neubranim porezima i taksama u uređenoj briselskoj porodici. „To je suma pedeset puta veća o ukupnog grčkog deficita ili manjak od dve hiljade evra za svakog građanina EU“, izračunava precizni Litvanac, a kad bi se bar deo naplatio iz osnova bi se ubrzao naš ekonomski oporavak“.

Samo, prenosi dnevnik Katimerini, u Grčkoj budžet bi dobio deset milijardi evra „ako bi se prikupio porez, koji ostaje nenaplaćen“. Atina zato priprema osnivanje Komiteta mudrih ljudi, koji će – verovatno – voditi Vasilis Rapanos, nekadašnji guverner centralne banke.

Bi-Bi-Si, u svom njus magazinu beleži dve zanimljive priče. U grčkom gradu Larisi, mesni fudbalski klub je, kao i mnogi veliki timovi, osiromašio do ivice bankrotstva, ali je u pomoć priskočila gospođa Sula Alevridu, vlasnica javne kuće. „Nije nas ni najmanje sramota“, objašnjava trener Janis Baciolas. Igrači na upadljivo crvenim dresovima nose natpis „Vila erotika“, kao reklamu dobrotvora. „Ja volim Grčku i trudim se da pomognem mladim ljudima, uz njih sam u ovim teškim vremenima“, objašnjava Sula, dodajući da po njenom mišljenju „vlasti ovde ne daju novac za sport, ni za obrazovanje, pa zašto ja ne bih ja nešto učinila, kad su mi se obratili; uostalom, svi treba da smo uz domovinu“. Mesni fiskulturni savez je uložio formalni protest, navodeći da „prodaja seksa mora da bude van sporta“. Predsednik Marios Spiratos opominje kako „promocija prostitucije nije prihvatljiva“, a igrači svakako moraju da oblače tamnije majice, mada na grudima – ipak – mogu da imaju logo burdelja.

U mestu Trikali, takođe u Grčkoj, nešto je drugačiji slučaj sa jednako siromašnim fudbalerima. Njihov pokrovitelj je pogrebnik, koji je amaterskom društvu Palajopirgos spasao život. Igrači trče za loptom u crnim majicama na kojima je ljubičast krst (istina zbog upadljive boje prekrivena trakom), kao reklama radnje Hristosa Panajotua.

„Zasad još nemamo sreće sa golovima i rezultatima, ali svi nas se plaše i postali smo slavni“, priznaje half Haris Bakojanis. Pre osam godina Grčka je bila domaćin blještavih olimpijskih igara. A i ostali svet se u to doba drugačije igrao.