Rubijeva kocka EU

Pažljivi analitičari smatraju da je Žoze Manuel Barozo, koji – istina – dobija pretpostavljene, zapravo pravi pobednik izvlačenja, u kome nije ni bio u šeširu. Očekuje se da će mu pripasti još jedan petogodišnji mandat i da će, pri tom, zapravo biti prava adresa i najveći autoritet tek krunisanog i još neproverenog briselskog trijumvirata.“Čovek broj jedan je Barozo“, ne dvoumi se Sajmon Hiks, profesor političkih nauka sa Londonske škole za ekonomiju. Da je na predsedničko mesto ustoličen Toni Bler, svakako bi bilo različito. Ime bivšeg britanskog premijera uspostavilo bi drugačiji odnos starešinstva. U skladu sa hijerarhijskim zvanjima, starosedelaštvo bi manje vredelo.

Neočekivani izbor Belgijanca Hermana van Rompuja podseća na davni opis imenovanja nemačkog kancelara Hajnriha Brininga 1930. godine. Najugledniji naš novinar prošlog veka Predrag Milojević je kao dopisnik iz Berlina javio o pojavi nepoznatog pobednika: „Nemačka je danas dobila novog kancelara. Svi su pojurili kako bi to saopštili svetu i gotovo svi su zastali sa slušalicom u podignutoj ruci – nisu znali da li se Brining piše sa jednim ili dva slova n. Toliko je novi kancelar bi poznat čak i nemačkoj javnosti“. Oko Hermana van Rompuja, zapažaju agencije, bilo je nedoumica izveštača, kako da utvrde tačne samoglasnike u prezimenu.

Naravno, poznat Belgijancima kao njihov premijer i pomiritelj od prošlog decembra i mnogo duže kao flamanski političar i administrator na različitim dužnostima, jedva da je bio u imeniku međunarodne javnosti. Privrženi katolik, flamanski demohrišćanin, primećen po pisanju japanske haiku poezije, sklonosti ka životu na selu i navici da letuje u kamp prikolici, svakako je zapažen kod kuće, posebno što je kao predsednik vlade smirio valonsko – flamansko nacionalno i ekonomsko raspadanje Belgije, pošto ga je kralj Albert Drugi u času očaja otkrio kao spasitelja.

Sa druge strane, neupadljivi novi predsednik Evropske unije – u opisu londonskog „Gardijana“ – kao kratkotrajni premijer, posebno se potrudio o pojačanom angažovanju Belgije u Avganistanu, slanjem više vojnika i vazduhoplovstva. Takođe je čvrst branilac stacioniranja američkog nuklearnog oružja (dvadeset bombi) u Belgiji, jednoj od šest atomskih NATO domaćina. „Gardijan“ naziva, uz stav Lisabonskog ugovora da NATO ostaje temelj evropske odbrane, Van Rompuja – skoro cinično – „više pudlicom nego predsednikom“, zaključujući da će „u krajnoj liniji biti odgovoran Beloj kući i Pentagonu“.

Herman van Rompuj (62) nalazi se pred novim iskušenjima, pri čemu je – možda – najmanje krivac za sopstveni uspeh. Podelom dužnosti, visokih zvanja i onih koja tek predstoje, nazire se svođenje računa u porodičnoj igri. Barozova srećna zvezda zasad je najvidljivija. Britanija je umesto prerano viđenog predsednika (Tonija Blera) dobila diplomatiju (ledi Ešton, baronica bez iskustva u spoljnoj politici, koja ni sama nije verovala šta ju je snašlo), a u daljoj partiji to otvara put Francuskoj za njenu davnu ambiciju, stolicu sledećeg ekonomsko-finansijskog gospodara (što je London želeo, ali sada nema izbora), a Nemačkoj za predsednika Evropske centralne banke 2011.

Potrebno je još nešto strpljenja i fer pleja. Komentator mreže Bi-Bi-Si ukazuje da su ambicije Evropske unije za „sazrevanjem“, raspodelom miraza umanjene. Odustalo se od snažnih ličnosti, koje će izaći pred svet i „zaustaviti saobraćaj u Pekingu i Moskvi“. „Opredeljenjem za relativno nepoznate, EU šalje signal da „ne želi jezgro moći koje bi bilo izazov nacionalnim državama u 27-članoj zajednici“. Upadljiv profil predsednika odnosio bi „svetlosti pozornice“ sa Nikole Sarkozija i Angele Merkel, što nije bilo najmanje važno.

Ishod jedan poznavalac poredi sa umećem voženja bicikla, koje se krije u održavanju ravnoteže i ravnomernom okretanju pedala. Utehu imaju male zemlje – predsednik je njihov, desnica – Rompuj je katolik, levica – ledi Ešton je iz njenog stroja, žene – diplomatija je njihova. Bez većih potresa, evropski lideri još nisu spremni ili voljni za megdan sa glavnim rivalima, čak i kad se opremili lisabonskim pravilima. Prihvatajući imenovanje, Herman van Rompuj oprezno kaže: „Čak i ako je jedinstvo naša snaga, naše razlike ostaju naše bogatstvo“. Iz te poruke, svako bira po potrebi.