Uz diplomatske čarke, kao znak ruskog nezadovoljstva izraelskim ponašanjem na „ukrajinskom ispitu“, Jerusalim mora da“hoda po zategnutom konopcu“, kako bi sačuvao stečenu“slobodu“ u disciplinovanju Damaska i njegovih otvorenih vrata iranskom zamišljenom „obračunu sa cionističkim neprijateljem“ sa teritorije Sirije.
Glasanje Izraela u UN za isključenje Rusije iz Saveta za ljudska prava i prethodno za osudu Putinovog pohoda na Ukrajinu u Generalnoj skupštini, istina uz nepristupanje sankcijama Moskvi, posle kratkog zatišja izazvalo je varničenje u odnosima dva partnera, koji su gajili diskretno razumevanje za međusobne potrebe.
Izrael je prihvatio povratak Rusije u region ili se bar pomirio sa „novom stvarnošću“, što znači opstanak Bašara al Asada i njegovog režima i na neodređen rok snažno rusko vojno instaliranje u Siriji.
Moskva, kao zaštitnik Damaska, Izraelu dozvoljava odrešene ruke u raketnom uništavanju u prvom redu iranskog prisustva i snaženja njenog štićenika Hezbolaha, a po potrebi i sirijskih snaga ukoliko pokušaju da ožive front protiv jevrejske države.
Ruske, moćno opremljene formacije su o namerama izraelskog vazduhoplovstva pravovremeno bile obaveštavane iz Jerusalima i nije bio neželjenih dodira i sudara, koji bi narušivali aranžman, negovan preko svojevrsnog stalno dežurnog telefona.
Ministarstvo spoljnih poslova u Moskvi sada je aktiviralo izuzetnu budnost.
Grubim saopštenjem osudilo je optužbu izraelskog šefa diplomatije Jaira Lapida o ruskim ratnim zločinima kao „jadno prikriven pokušaj da se iskoristi situacija u Ukrajini, kako bi se odvratila pažnja međunarodne zajednice sa jednog od najstarijih svetskih sukoba – palestinsko-izraelskog“.
Veoma informativan sajt Times of Israel, prenoseći agenciju TASS, navodi i takve detaljnije delove ruske objave u kojima se podseća na „nezakonitu izraelsku okupaciju, najdužu u posleratnoj istoriji i aneksiju palestinskih teritorija od čega podilaze žmarci“.
Uz to je i ambasador Rusije Anatolij Viktorov na TV stanici Kanal 11 Lapidove reči nazvao neosnovanim, napominjući da se očekivao „mnogo uravnoteženiji stav, pošto su Izrael i Rusija još prijatelji“
Izraelski zvaničnici smatraju da ipak nema indicija o stvarnom poremećaju odnosa, iako za Lapidove pogledu u Moskvi i službeno kažu da su „agresivni, neprihvatljivi i za žaljenje“.
Ugledni dnevnik Haarec tumači: „Posredničke igre (između Rusije i Ukrajine) premijera Naftalija Beneta i izraelsko uzdržavanje da se pridruži sankcijama Moskvi su potezi da se sačuva izraelsko – rusko prijateljstvo, koje je osiguralo izraelsku slobodu dejstava u Siriji. Ali, izgleda da Moskva počinje da gubi strpljenje.“
Kako piše Haarec, posle prošlonedeljnog napada na ciljeve u Siriji, admiral Oled Žuravljev, mesni ruski komandant, izjavio je da je sirijska raketa ruske proizvodnje presrela i uništila izraelski projektil (što nije potvrđeno na drugoj strani), pa bi ovo moglo bi da se razume kao neka vrste javne opomene.
Kolumnista Cvi Barel smatra da je javni ukor nagoveštaj da će Moskva možda promeniti politiku „otvorenog neba“, koju je garantovala Izraelu.
Par nedelja ranije, zapažena je opaska ruskog ambasadora u Damasku Aleksandra Jefimova da Izrael „provocira Rusiju, koja može da nađe odgovor“ na takvo ponašanje.
Vojni zvaničnici u Tel Avivu sa svoje strane ukazuju da „Izrael nastoji da se drži pažljivo“, a iskusni civilni službenici kažu da javna diplomatska prozivka i nije posebno neuobičajena alatka.
Nazire se, međutim i dalekoročniji razlog za izraelsku opreznost, pa i zabrinutost.
Prema izveštajima medija arapskog sveta, Rusija poslednjih dana smanjuje broj svojih snaga u Siriji, kako bi pojačala formacije u Ukrajini, a da kao zamena stižu Iranci i njima potčinjene milicije.
Smatra se, bez posebno pouzdane potvrde, da ovakva popuna dolazi na zahtev predsednika Asada i uz rusku saglasnost.
„Izrael može da se nađe suočen sa novim pravilima igre“, zaključuju neki proročki raspoloženi komentatori.
Pominje se već da je jedna sirijska oklopna brigada u centralnom delu zemlje stavljena pod iransku komandu
Štampa u Izraelu ukazuju na još jedan vidljiv učinak Putinove odluke da započne napad na Ukrajinu, koja dotiče jevrejsku državu. Izveštavaju da je od „oko sedamdeset hiljada ruskih građana (mimo grupe oligarha, koji tragaju za sigurnom kućom) iz redova kulturne elite, umetnika i različitih cenjenih stručnjaka, više od dvanaest hiljada ušlo u Izrael, bilo da se predstavljaju kao turisti ili smatraju da im je ovo pravo utočište, možda samo privremeno boravište, pošto su u znak protesta napustili rodnu zemlju.
Većina, čak devedeset procenata prispelih, očekuje, po odredbama Zakona o povratku (pravo svih Jevreja) da dobije izraelsko državljanstvo i pripadajuće privilegije, mada mnogi priznaju da nemaju ideju gde će se naći kroz par meseci.
Bliski istok, čini se, retko kad je izuzet od varnica bilo koje „svetske vatre“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
