Rusko prebrojavanje

Upravo je završeno jednonedeljno „sverusko glasanje o odobravanju izmena i dopuna Ustava Federacije“, kako se precizno naziva referendum, koji omogućava da predsednik – uz resetovanje mandata – ostane na čelu zemlje do 2036. godine i pošto mu se 2024. okonča sadašnja dužnost u Kremlju.

Preuređeni Ustav je već usvojen u oba doma parlamenta, a knjižica sa tekstom promena je odštampana i može da se kupi u moskovskim knjižarama, pa je izlazak na birališta (prilagođen virusu kovid 19) bio smotra narodne podrške 110 miliona birača u deset vremenskih zona između Baltičkog mora i Tihog okeana na Dalekom istoku.

Gotovo istovremeno (takođe uz odlaganje zbog korone) – sredinom juna – u Podmoskovlju je osvećena glavna crkva oružanih snaga Ruske Federacije, gde su skoro do otvaranja velelepnog hrama u zidnom mozaiku niza svetih ratnika i heroja bili i Vladimir Putin i njegovi ministri Sergej Šojgu i Lavrov i – Josif Visarionovič Staljin.

U maju su, međutim ovi likovi uklonjeni iz mozaika, po dostupnim saznanjima po želji predsednika Putina i posle niza protesta crkvenih dostojanstvenika nadležnima u moskovskoj patrijaršiji. Prema rečima zvaničnog predstavnika Kremlja, „predsednik Putin smatra da je isuviše rano da se na ovaj način slavi sadašnje rukovodstvo Rusije“.

Ovozemaljske potrebe su, izvesno, preče.

Glasanje o prilagođavaju Ustava iz 1993. prvobitno je bilo predviđeno za april, ali ga je pandemija (Rusija još dnevno prijavljuje između šest i sedam hiljada obolelih) pomerila, pa se obavljeno po pravilima socijalne distance završilo prvoga jula, sa glasačkim kutijama raspoređenim i na klupama u parkovima, u prtljažnicima automobila ili čak – po novinskim vestima – okačenih na drveću.

Po sadašnjem najvišem pravnom aktu Putinu, posle dve decenije vlasti, predsednikovanje se završava kroz četiri godine.

Mogućnost da bude dugoročno produženo sam Vladimir Vladimirovič je govoreći na državnoj televiziji „overio“ nagoveštajem da će se kandidovati uputstvom da „treba da se bacimo na posao i normalno radimo, a ne na traženje potencijalnog naslednika“.

Nevladina organizacija Golos, u izjavi jednog od njenih prvaka listu Moskou tajms ukazuje da ovaj proces protekao sa „dosad nezapamćenim pritiskom na građane da izađu na glasanje“.

Opozicioni političari, uglavnom na društvenim mrežama govorili su o „populističkoj igri“ i „pučističkom kršenju ustava“, a veći cinici da je reč o „obavljanju ritualne poslušnosti“.

Predsednikov savetnik Dmitrij Peskov tumačio je novinarima da je pred građanima „mnoštvo amandmana i teško je reći koji je najvažniji, pa je potrebno da se pažljivo posmatraju, i kad određene inicijative nisu posebno istaknute u propagandnoj kampanji“.

Oko dve stotine raznolikih priloga usavršavanju Ustava uključuju različite odredbe očuvanja tradicionalnih porodičnih vrednosti, zatim nasušne potrebe garantovanja visine neophodnih zarada i penzija, više socijalne pravde, ali i nedopustivosti istopolnih brakova i uvođenje vere u Boga i više poštovanja pravoslavne crkve, kao temeljnih oslonaca društva.

Kampanja posebno ističe brigu za decu, ali uz plakat na kome unuci ljube babu želeći joj „sigurniju starost“.

Strani kritičari, poput profesora Univerziteta u Kardifu Sergeja Radčenka, smatraju da je sverusko glasanje potrebno Putinu kao „pokazna vežba neposredne demokratije“, dok od početka epidemije beleži pad popularnosti, koja se sada – kako beleži Juronjuz TV – spustila na 59 procenata.

Gardijan piše da je cilj referenduma da zabeleži sedamdeset odsto podrške. Pozivanje na birališta pratilo je podsećanje na kulturnu i rusku jezičku baštinu, više nego na tekuću politiku, dopunjavano davnašnjim pesničkim porukama Aleksandra Puškina. Ipak, građanima su se nudile i prateće nagrade u opisu Vašington posta – prilika da se u Krasnojarsku kao premija dobije stan, negde drugde automobil, telefon ili u zgoditak „u gotovom“, a brošura sa izbornim uputstvom sadrži i recept za čokoladnu tortu „Moskva“.

Ne manje pažnje ruske javnosti poklonjeno je i novom glavnom vojnom hramu, sabornoj crkvi Vaskrsenja Hristovog nadomak Moskve. Patrijarh Kiril je osvetio pet oltara, od kojih su četiri posvećena svetiteljima – pokroviteljima rodova ruske vojske: Aleksandru Nevskom za pešadiju, proroku Iliji za vazduhoplovstvo, Svetom Andreju za mornaricu i velikomučenici Varvari za raketne jedinice.

Vojna Saborna crkva (visoka 95 metara) je treća po veličini bogomolja u Rusiji, posle hrama Hrista Spasitelja u Moskvi i Isakijevskog sabora u Petrogradu.

Predsednik Putin je posetio grandioznu vojnu crkvu, zapravo čitav duhovni kompleks u Patriotskom parku Kubinski, i upalio sveću upravo uz obeležavanje i paradu povodom sedamdesetpetogodišnjice završetka Velikog otadžbinskog rata.

Staljin – u mladosti nesvršeni učenik bogoslovije u gruzijskom gradu Tbilisiju – 1931. je naredio da se u Moskvi poruši crkva Hrista Spasitelja.

Nikita Hruščov je mesto simbola ruskog pravoslavlja 1958. pretvorio u bazen za kupanje sovjetskih građana. Hram je u punom sjaju obnovljen između 1995. i 2000. godine.