Nafta bi mogla da dostigne cenu od od dve ili čak tri stotine dolara za barel, „ako Saudijsku Arabiju pogode ozbiljni politički potresi“. Slutnja – ravna predviđanju smaka sveta – ne dolazi od samozvanog proroka već od šeika Ahmeda Zakija Jamanija, saudijskog petrolejskog maga, koga svet pamti kao tvorca petrolejskog „sudnjeg časa“ 1973, kad je učetvorostručena vrednost crnog zlata, koje održava modernu civilizaciju. Sadašnja cena barela nafte je oko sto dvadeset dolara, a Saudijska Arabija je njen najveći svetski prodavac.
Utešna je, ipak, šeikova pomisao da „za izvesno vreme ne predviđa takav udar“, ali je odmah prati i doza sumnjičavosti u sopstvene reči: „Ko je očekivao da se dogodi Tunis.“ Jamani kaže: „Sve se oko nas kreće, pa ne očekujem da (i u Saudijskoj Arabiji) tek tako stane. Mislim da su neka iznenađenja na horizontu.“
Osamdesetsedmogodišnji kralj Abdala, peti od trideset sedam sinova osnivača moderne Saudijske Arabije, koji je nasledio tron, sada je predostrožno oglasio da ulaže devedeset tri milijarde dolara da od prestola udalji opasnost od potresa u arapskom svetu.
Podanicima je monarh podario hitne blagodati: dve mesečne plate državnim službenicima, toliko i stipendija studentima, nezaposlenima po pet stotina dolara u gotovom, obećao je izgradnju pola miliona stanova i osnivanje komisije za iskorenjivanje korupcije, ali je najavio i novih 60.000 radnih mesta u Ministarstvu unutrašnjih poslova „radi boljeg sprovođenja zakona“.
Dobročinstvo nije izvesno prevelik teret za kraljevinu, čije su rezerve 445 milijardi dolara. Zvanični dvorski dnevni list Arab njus ukazuje da je „za zajedničku dobrobit otvoreno novo poglavlje u odnosima države i građana“. Uzgred, u Saudijskoj Arabiji se godišnje na držanje koraka u modnom oblačenju troši pet milijardi dolara.
Stroži posmatrači, istovremeno, govore o „saudijskoj tempiranoj bombi, čiji fitilj još ne dogoreva“, kako agencija Rojters navodi mišljenje jednog političkog vidovnjaka.
Kraljevska kuća Sauda je, pritom, dodala i meru značajnog osiguranja: fatvu islamskih dostojanstvenika, koja opominje da sunitima nije dozvoljeno da se bune protiv kuranske poruke, koju čuva vlast. U martu je, posle manjih protesta, izdat hadit – „izveštaj o nekom prorokovom iskazu ili postupku, kao obrascu za ponašanje u određenim životnim situacijama“, kako objašnjava profesor Darko Tanasković. Ovom prilikom hadit je podsećanje na davne reči Alahovog verovesnika i državnika Muhameda da „onaj ko želi da se odvoji od ujedinjene nacije treba da bude posečen mačem, ko god da je“.
Londonski Gardijan vidi postupak kao korak za „povećanje kohezije“ dvadeset šest miliona građana, od kojih su petnaest procenata šiiti, kojima je – međutim – stran sunitski način sprovođenja autoriteta, čemu se suprotstavljaju, koliko mogu. Pažljivi analitičari nalaze da neprikosnoveni dozvoljava reforme kao pozitivne vrednosti, ali samo ako dolaze od „kraljevske ruke ili blagoslovom islama, jedine prave vere“, znači nikako sa „arapske ulice“.
Jerusalimski Centar za strateške studije Begin – Sadat, institucija od ugleda, napominje da, „dok različiti saudijski opozicionari žele brze promene, manje korupcije i više jednakosti u podeli bogatstava, veoma malo Saudijaca je spremno odricanja od monarhije i stabilnosti, koja im je bila decenijama obezbeđena“. Većina ipak još zazire od širenja zarazne klice bliskoistočne demokratije.
Saudijski režim dosad je odolevao ranijim iskušenjima naserizma i panarabizma, kao i skorijim pretnjama radikalnog fundamentalizma. Istovremeno kod većine u kraljevini peska i nafte izvesno je nedovoljno poznavanje političkih aktivnosti, a i prakse neposlušnosti. Abadala, kao porodica Sauda, čuvar je svetih islamskih mesta Meke i Medine, ali i nepromenjivog poretka kraljevine. Sada je okružen dugo nepostojećim izazovima, koji se primiču njegovim granicama: iz Jemena, Bahreina, Iraka, Jordana, sa palestinskih teritorija.
Bruking institut iz Vašingtona saudijski sistem naziva „lomljivim“: moć je koncentrisana u rukama ostarelih i onemoćalih, kralja i njegove braće. Legitimitet i održivost vlasti u značajnoj meri zavisi od pakta sa vahabitskim klerom fundamentalističkog pokreta, protivnikom osnovnih političkih reformi: „Duboke napetosti između elite 21. veka i struktura prošlih stoleća decenijama su ostajale u omotu naftnog bogatstva.“
„Zid koji saudijski kralj podiže protiv političkog cunamija u arapskom svetu, nije dugoročna zaštita ni dvorovima, ni predsedničkim palatama“, veruje dobar poznavalac prilika. Nedodirljivog gospodara Egipta Hosnija Mubaraka, kao čuvara regionalne stabilnosti, samo dani dele od izvođenja iz „zlatnog kaveza“ u Šarm el Šeiku na saslušanje pred tužioca.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
