Ne želimo da se vojska meša u politiku, čak i da nas brani od islamskog radikalizma, ali ni da političari prljaju najuvaženiju nacionalnu instituciju. Kolumnista Milijeta, čini se, jednostavno je objasnio tursko raspeće, uz posebnu pouku: „Dok ratuje sa generalima, vlada se ne kreće prema reformama, novom ustavu ili slobodi govora.“

U toku je i „seča knezova“ među oficirima optuženim za davno kovanu zaveru i pripremanje puča i najava premijera Redžepa Taipa Erdogana o ubrzanom demokratskom usavršavanju, od ustavnih promena do uvođenja dužnosti zaštitnika građana.

Napredak Turske od osmanskog nasleđa ka evropeizaciji traje, promenljivim redosledom, zapravo od smrti oca nacije i republike Mustafe Kemala 1938. Ataturkov zakon, simbolično i praktično, skraćivao je za glavu svakog ko je nosio fes. Kasnije je sekularizacija napredovala ili zastajala.

Zabrinutost za potencijalni sukob sekularnog establišmenta, koga podržava armija i tradicionalnog društva duboko ukorenjenog u muslimanstvo, u novoj etapi je izbila izbornim trijumfom islamski utemeljene Partije pravde i razvoja 2002. Opozicija je viša puta osporavala pravo Erdoganove stranke da vlada Turskom, dok Ustavni sud nije konačno odbacio prijavu javnog tužioca da premijer priprema stvaranje islamske države. Jednako, prikupljale su se prijave da su generali – kao zaštitnici svetovnog poretka – umešani u zavere za obaranje vlade. Od 1960. vojska je, inače, uklonila četiri. Opet su se sudarili nedodirljivi, izabrani i tumači testamenta. Decenijama niko se nije usuđivao da dotakne armiju i njene generale, a da ne rizikuje da „sagori“. Nije više tako. Desetine oficira, generala, admirala, komandanata i mlađih po činu, pohapšeni su uz optužbu da su pripremali „spasavanje nacije“, uz prethodno paljenje fitilja nemirima, paljevinu džamija i sinagoga, čak i izazivanje sukoba sa Grčkom.

Analitičari smatraju da je takva preventivna čistka ankarske administracije pre nekoliko godina bila nezamisliva, „ali vojska je erodirala, pošto se Turska priprema za ulazak u EU“. Uzdržaniji strani posmatrači nalaze da je zapravo u pitanju pokušaj da se ućutkaju protivnici, među političarima i vojnicima, pre nego stvarna opasnost. Ministar ekonomije Ali Babakan tumači da „proces transformacije nekad može da bude bolan, a mi pokušavamo da učinimo tursku demokratiju prvoklasnom“.

Zanimljivo je istraživanje Instituta za međunarodne odnose u Vašingtonu: Sumnjivi oficiri su optuženi kao tvorci pučističkog programskog papira na pet hiljada stranica, potom objavljenog u listu Taraf, naklonjenom zadavanju udaraca vojsci. Iskusni američki diplomata, raniji ambasador u Turskoj veruje da je scenario besmislen – da se armija spremala za puč, ne bi o tom javno naširoko pisala. Ustvari, ultrakonzervativni pokret Gulen svojim uticajem na vladu nastoji da preoblikuje Tursku, osiguravajući prevlast religije nad politikom, obrazovanjem, medijima, biznisom, pa i u ličnim životima građana. Nadmetanje sa sekularnim pogledima pokreće klatno, pri čemu je sadašnja vlast pod značajnim uticajem Fetulaha Gulena, harizmatičnog propovednika, koji već dugo živi u Pensilvaniji, u Americi, bežeći od krivice za korupciju i aktivnosti suprotne sekularnim normama, ali izdaleka ostaje veoma popularan u rodnom kraju.

Gulen je jednom ranije izgubio bitku, pošto je 1997. čista islamistička vlada, pod pritiskom generala, morala da podnese ostavku. „Prolazimo kroz istorijski trenutak“, kaže ugledni komentator Čengiz Aktar. „Nikad dosad autoritet vojske nije bio na takvoj probi. Istraživanje agencije Rojters nalazi da „većina Turaka ne veruje da će vojska direktno ‘baciti rukavicu’ Partiji pravde i razvoja; linije komunikacija su još otvorene, pa ne mogu da se ponove prošle decenije. Nedeljnik Ekonomist se ne dvoumi: šanse za još jedan puč ravne su nuli.

Premijer Erdogan sa svojom partijom, koja je izdanak radikalnijih preteča, uveren je da u sudaru sa nepomirljivim armijskim vitezovima čvrsto drži konce. Vladi blizak dnevnik Sabah ocenjuje: „Operacija bez presedana u istoriji Republike“, a list Zaman dodaje „nedodirljivi su dotaknuti“. Za zaklete kemaliste, „ono što čini Erdogan – samo demokratizovanjem armije, a ne i sopstvene partije – nije ništa manje od podrivanja temelja moderne Turske“.

Turska je izvesno složenija nego kad su generali preko noći zavodili red. Admiral, zapamćen kao „zlatni dečko“, morao je ovih dana da prekine doručak dok su mu stavljali lisice.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari