Sirijska golgota

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Asad nije idealan, ali u ovoj situaciji je svakako najmanje zlo za Siriju. Činjenica je da je zapad podržavao IS u borbi protiv Asada, sve dok teroristi nisu počeli da prenose kasapljenje zapadnih novinara. Da se Rusija nije uključila Damask bi u roku od mesec dana pao u ruke IS, a do kraja te 2015-e teroristi bi izašli na Mediteran. To priznaju i na zapadu, samo što ne priznaju da je ruska intervencija sprečila milionske žrtve i stvaranje etnički i verski čiste zemlje, sa šerijetskim i ostalim zakonima, koje krase islamski fundamentalizam. Oni žale što Asad i dalje vlada. Sirija danas nije kao pre 10 godina, ali obnova uveliko traje i vidljiva je, samo što to ne možete videti u zapadnim medijima. Kao što ne pišu o stanju o susednom Iraku, koji je 15 godina pod američkom okupacijom i koji nije u mnogo boljoj situaciji. Da podsetim da je Vašington intervencija u Iraku do sada koštala oko 2000 milijardi dolara i da je ubijeno više od milion Iračana. Žalosno je u šta se Gardijan pretvorio u poslednjih 10 godina. Današnje uredništvo sigurno ne bi objavio depeše Vikiliksa ili dokaze o prisluškivanju od strane NSA, koje im je dostavio Snouden.

   1. ISIS je projekat Rusa da se razbije opozicija u Siriji i destabilizuje Irak. ISIS nikad ozbiljno i nije ratovao sa Bašarom.

      1. al ga pogodi…..

2. Koliko sam upoznat sa situacijom, u Siriji se do pre 10 godina pristojno živelo, uprkos autokratskom režimu. Kome je to smetalo i zašto pitanje je svih pitanja. Sa druge strane, nije samo Asadov režim činio, već i pobunjenici, ako ćemo da budemo objektivni, radi se o sukobu sve strane, nijedne previše dobre.

3. Verovatno je nešto pogrešno u samom korenu. Panarapski socijalizam je na vnutarnjem planu imao donekle emancipatorski karakter ali je njegov stav spram Izraela bio diskriminatorski nadovezujući se na ideju koja datira još od nastanka Izraela, da Izrael ne sme da postoji i da Jevreji (muftija jerusalimski je bio dobar sa Himlerom) nemaju pravo na državu. Tu je i faktor Kisindžer, čovek je bio bard balansiranja ali nije skapirao da Asad neće pristati na marginalizaciju? Problem je i što je po hladnoratovskoj logici panarapski socijalizam bio suprostavljen SAD i to na prostorima bogatim naftom. Proamerički liberalizam npr u Iranu i nije bio nešto liberalan, korupcija je postala njegova glavna karakteristika, ako je Iran bio odveć slab da bi mogao da priušti sebi Mosadika u konfliktu sa interesima supersila, Šahov režim je mogao da bude neuporedivo manje koruptivan i neuporedivo više emancipatorski, ali nije bio. U Saudijskoj Arabiji je to izvedeno ali koketiranje se modernim tumačenjima srednjevekovnih doktrina predstavlja rizik, malu nišu u kojoj može da se ušuška neko poput Bin Ladena. Tek, kada se padne u klerikalni militarizam, kolonijalnu opresiju zamenjuje unutrašnja, domaćinska. Kao i u jugoslovenskom socijalizmu, sve što je dobro je protiv zvaničnog kanona, što je dvosekli mač jer valorizuje licemerje a senči i ono što zaista jeste dobro u kanonu (sputavanje međunacionalne mržnje i sukoba). Povratak tradiciji, identitetu, nije moguć, osim ako nije povratak istini a istina je hajpu podatna. Kosovski zavet nije delo Kneza Lazara (Gospodar Srbljem i Podunaviem) nego gurua 19 vekovnog nacionalizma koji je odmah po sticanju nezavisnosti iz oslobodilačkog hteo da postane imperijalan (Ne tražimo ništa novo, samo carstvo Dušanovo). Iz Beograda, koji se do Despota Stefana nikad nije nalazio u rukama feudalaca srpskih i to kao dar vazalu ugarskog kralja, 1912 se krenulo na Drač koji ni za vreme Stefana Dušana nije bio u rukama feudalaca srpskih. Bog je taj proces ,nagradio’ ovim što imamo danas. Povratak tradiciji srpskog naroda je povratak tradiciji raje pod Osmanlijama, nema zapadnjačkih trica i kučina, nema čak ni učitelja ni džandara, samo pop koji ih sabira u sebi i seoski kmet da mulja sa dahijama u švercu svinja. Korak unazad je još eksplicitniji feudalizam, Car postavlja Patrijarha, sebri, meropsi, sokalnici, otroci ćutu, radu i plaćaju – kefalije i tepčije radusjsjasebja dok strani rudari, Sasi, vade rudu od koje Carevi grade veličanstvene pokajnice za oprost grehova u bratoubilačkim obračunima za tron. To je moguće jer je istinito, zamalo i danas, jer smo sami to tražili. Sreća pa izvukoše Porfirija na tomboli inače… +. Proplamsaje kulture iz tog vremena ne poznajemo, oslepljeni ne kao živopisci kod Rubljova od Tarkovskog, nožem, nego šanerskim obrazovnim sistemom. Totalitarno sam nekompetentan i baš sam se nalupetao, od Sirije zastranih u Srbiju. Meni je i dalje u tom mašala galimatijasu nekako najsvetliji primer Jordana.

4. Pisac teksta nastoji da bude objektivan citirajući izvore svih strana umešanih u Sirijsku golgotu. Da li je baš tako?
   Indikativan je citat iz Gardijana, tj. rečenica “Rusija igra na pogrešnoj strani“. Citati iz ruskih izvora nikoga ne optužuju.
   UN je procenio da bar dva miliona Sirijaca živi u krajnjem siromaštvu. Šta je UN učinio, ne kaže nam novinar, da spreči ili prekine rat u Siriji.
   Novinar je, i pored iscrpne analize sadašnjeg stanja u Siriji, propustio da nam da uvid u uzroke rata u Siriji. Da li rat izazvalo spontano nezadovoljstvo naroda ili odbijanje Sirije da propušta katarski gas (čitaj američki i britanski finansijski interesi u katarskoj petrohemiji) ka Mediteranu. Ko je, recimo, finansirao arapsko proleće, ko je opremao i pružao logistiku “pobunjenicima“ (setite se kolona ISIS-ovaca u najnovijim vojnim džipovima i vozilima), ko je pružao medijsku podršku (zašto medijske platforme nisu cenzurisale propagandni materijal ISIS-ovaca), ko je plaćao bele šlemove i kako su se beli šlemovi stvarali u roku od odmah na mestima gde je “upotrebljeno“ hemijsko oružje?