Pozivom na rad i dovođenje u red nacionalne politike, uvijenim u lepe reči i osmehe krajnja desnica je ubedljivo dobila prvu rundu na izborima za predsednika u Austriji. Kandidat Partije slobode Norbert Hofer (45) je osvojio trideset šest odsto glasova za mesto ne baš sasvim ceremonijalnog šefa države, koji može da raspusti vladu i tako protrese politiku koja pripada kancelaru, ministrima i poslanicima. Protivnici „vidaju rane“, primećuje komentator agencije AFP, ali „ovo je početak nove političke ere“, poručuju aktivisti pobednika.
P { margin-bottom: 0.21cm; }Bečka štampa nalaze da je „cunami naglavačke preokrenuo političku scenu“, a kancelar Verner Fajman priznaje „jasno upozorenje vladi da mora da radi više kako bismo zajedno bili jači“.
Prvi put posle Drugog svetskog rata, bolje reći otkad je 1955. povratila pun suverenitet, dunavska republika u dvorac nekadašnje dinastije Habsburga – kako stoje stvari – neće useliti predsednika iz jednog od dva tradicionalna tabora partija centra, koji su se smenjivali kao stanari.
Hoferovi protivnici su u nedelju daleko zaostali, najbolji među njima – sa podrškom „zelenih“ – ekonomista Aleksander van der Belen (72) je skupio samo dvadeset procenata podrške. Sin migrantske porodice je žestok protivnik prepreka i ograničenja koja se nameću tražiocima azila, dok Hofer juriša ka cilju upravo na odbrani od „uljeza prema kojima je dosad meka srca“. Poručuje pristalicama i neodlučnima da Austrija ima ograničen kapacitet apsorbovana došljaka i „nije svetsko socijalno prihvatilište“. Na zborovima ponavlja sročenu lekciju da „islam ne može da postane deo austrijske kulture“.
Dvojica finalista igraju otvorenim kartama. U Austriji se za godinu dana našlo skoro sto hiljada tražilaca azila, uglavnom putnika sa balkanske rute,
Marina Lepen, predvodnica francuskog Nacionalnog fronta, prva je čestitala Partiji slobode i austrijskom narodu na „veličanstvenom rezultatu“..
Takmaci iz vladine koalicije socijaldemokrata i Narodne stranke su zaostali na po jedanaest procenata, što analitičari smatraju „velikim šamarom“. Tabloidi zajedljivo beleže da je jedini koji je prošao gore od kandidata velikih stranaka Rihard Lugner (83), bogati građevinski preduzimač, oženjen pedeset sedam godina mlađom bivšom manekenkom Plejboja. Tajkun, poznat u javnosti kao pratilac lepih dama na predstavama Bečke opera je osvojio dva odsto naklonosti birača.
Posmatrači primećuju da će Hoferov uspeh kao kolateralni efekat povećati nervozu u mnogim evropskim prestonicama, koje strahuju od veštine i osvajačkog pohoda populista i perifernih, ali ekstremnih partija. Takva pojava, podvlače, već zahvata continent, pa pominju i poimence Španiju, Britaniju i Nemačku. „Kao i drugde u Evropi, sada smo i u Austriji svedoci pada tradicionalnih stranaka“, piše Peter Hajek, jedan od izveštača o klimi na kontinentu.
Pominje skeniranje raspoloženja ukazuje da se mnogi austrijski glasači „nisu osećali srećno“ pod palicom vlade socijaldemokrata i Narodne partije i pre talasa migrantske poplave. U poslednje vreme su posebno neraspoloženi zbog poreske politike, penzija i nefunkcionalnog obrazovanja. U javnosti se otud sve češće govori o političkoj stagnaciji.
„Ovoj vladi neće biti lakše sa mnom, ali Austriji će biti bolje“, obećava Hofer, siguran u konačan uspeh i vidovnjački opominje kako „uvek postoji mogućnost za raspuštanje vlade“.
Dojče vele, predstavljajući Norberta Hofera, piše da on „nekad, čak i kad krene u parlament, nosi u džepu revolver, plašeći se izbeglica“. Na političkom bojištu poteže ostala oružja: želi da Austrija napusti Evropsku uniju, zahteva da se ženama zabrani povezivanje marama, a sve strance bi isključio iz sistema socijalnog staranja države. Ali, traži i da se preispita održavanje ekonomskih sankcija EU prema Rusiji.
Sa druge strane je vlada koja ima mandate do 2018, ali – kako vidi urednik Standarda Erik Grej – „običan građanin nije nimalo zadovoljan njenim učinkom“. Nevešto ili pogrešno vođenje migrantske krize je otud samo vidljivije izbacilo nezadovoljstvo na površinu, dok su birači odavno skeptični može li koalicija da se nosi sa bilo kojim od velikih nacionalnih problema, među kojima je nezaposlenost jedna od posebnih briga. „Zaista je duboko nepoverenje u stranke, a posebno u one iz koalicije“, ne dvoumi se ni istraživač javnog mnjenja Tomas Hofer. Pouzdano predviđanje budućnosti je nesigurno. Dodaje ipak kao utehu da je – kad je u Francuskoj jednom već pretila slična opasnost – Marina Lepen udruženo poražena.
Grci su u antičko vreme izmislili izbore. Ubacivali su kamenčiće u glineni ćup i zatim prebrojavali raspoloženje naroda. U rano doba demokratije nije bilo neizvesnosti, ni u prvom krugu. Danas su birališta drugačija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
