Šta bi rekao Vašington

Malo „slobodnih strelaca“ je uspelo da prođe različita propisana „zakonska rešeta“ i da dospe na glasački list u nekoj od država, a samo dvoje se zapravo pojavljuje u nacionalnoj utakmici, sa izgledima na simboličan domet.

Foks TV mreža kandidatu Partije slobodoumnih Geriju DŽonsonu daje pet odsto glasova, a predstavnici Stranke zelenih DŽil Elen Stajn dva procenta. I jedan nezavisni učesnik, Evan Makmjulin, može da se nada biračkoj naklonosti, ali samo na domaćem terenu – u svojoj Juti.

Ime Gerija DŽonsona, bivšeg guvernera Novog Meksika, jeste na listi svih pedeset saveznih država i prestoničkog Vašingtona. DŽil Stajn je „na ponudi“ u četrdeset četiri države, a – takođe – i u Distriktu Kolumbija (grad Vašington).

Da bi se upisao u predsedničku trku svaki takmičar mora da zadovolji čitav „kompleks zahteva“, koji je veoma različit među državama Unije.

Dnevnik Independent pritom podseća da demokrate i republikanci nedodirljivo vladaju izbornim sistemom SAD, dok su svi van ove monolitne tvrđave beznadežno nemoćni. Tradicionalno neuspešni mogu ipak da se teše, sećajući se makar i davnog primera DŽordža Vašingtona, prvog predsednika.

„Ne samo da je Vašington odbio da se svrsta u bilo koju političku partiju, bio je uveren da stranke u federalnu vladu unose podele, koje štete sposobnosti da se uspešno upravlja nacionalnim poslovima.“

Ovakvog uverenja se DŽordž Vašington čvrsto držao, a Independent ukazuje: „Kao pravilo, Sjedinjene Američke Države su izabrale da se ne drže saveta svog oca. Danas se samo izabranici Republikanske i Demokratske partije uzimaju ozbiljno. Ponuđeni kandidati trećih partija su, u najbolju ruku, parazitski privesci, koji odvlače korisne glasove, dok se nezavisni kandidati jedva i primećuju. Ipak nezavisni mogu da imaju značajan učinak na američku politiku. Mnogi ‘mali kandidati’, bilo da su iz neke treće stranke ili da ne pripadaju nijednoj, u to se svesno upuštaju, znajući da su njihove šanse za ulazak u Belu kuću nepostojeće. Tu su kao vitezovi svoje sredine, a i da biračima pruže priliku za ‘glasove poruke’, upozorenje ‘velikim republikancima i demokratama da su skrenuli sa puta sopstvenih principa. Bar u teoriji, Amerika je zemlja otvorenih rasprava i razmena ideja, ali izborni sistem je okrenut je dvema partijama.“

Usamljeni politički jahači se, ipak, ne predaju i ne popuštaju.

DŽil Elen Stajn (66) se nada da pokupi i glasove onih demokrata koji su najupornije podržavali Bernija Sandersa i čak su spremni da iznevere Hilari Klinton i stranačke boje. Doktorka, koja je na megdanu u ime Partije zelenih, provela je – posle studija na Harvardu – dvadeset pet godina u lekarskoj ordinaciji i laboratorijama pre nego što je ušla u politiku. Najveći izazovi su joj borba za očuvanje prirodne sredine, obnovljiva energija, klimatske promene i finansijske reforme u okviru Zelenog nju dila. Ali, poznata je i kao predvodnica folk-rok benda Nečija sestra i muzičar na više instrumenata.

Na drugoj strani izborne scene Geri DŽonson (63), kandidat Partije slobodoumnih, pored svojih članova, „nišani“ republikanske otpadnike od Donalda Trampa. Sin učitelja, politikolog, veoma uspešan u biznisu, neizmerno uporan u političkom pohodu, koji je kao guverner Novog Meksika, na kraju mandata državnu kasu ostavio sa viškom od milijardu dolara, a bez povećanja poreza, dugo i član Republikanske partije (do 2011), ubeđen da je sve dostižno i da „svako ko radi pa bio čistač ulica vrednoćom i trudom može da postane zavidno uspešan biznismen“. Potrebna su – kaže – samo sloboda delovanja i individualna prava.

DŽonson je već jednom „trčao“ za predsednika: 2012. godine, kad je dostigao nešto manje od jedan odsto glasova. Ovog puta u kampanji u kojoj više nije novajlija, na jednom televizijskom kvizu pripremljenosti političara na pitanje o Alepu, odgovorio je – „a šta je to Alepo“! Iz njegovog štaba, međutim, poručuju da je „Geri pragmatičan i lider u koga narod može da ima poverenja i da ga poštuje.

Kandidati „trećeg poziva“ izvesno se hrabre sećanjem da je na njihovom sizifovom usponu na američkoj dvostranačkoj političkoj stazi, milijarder Ros Pero 1992. osvojio devetnaest odsto glasova, a njihovi agitatori uzalud pominju da bi se DŽordž Vašington „prevrnuo u grobu kad bi znao da dvopartijski sistem vodi kolo“.