Sudbina princa Mohameda

Britanski ministar spoljnih poslova DŽeremi Hant jednostavno pita – pozivajući Saudijce da objasne šta se dogodilo u konzulatu u Istanbulu, pa ako nemaju šta da kriju i, kako kažu, „strašnog ubistva nije bilo“ – gde je onda DŽamal Kašogi.

Američki predsednik Donald Tramp je, posle taktike dvonedeljnog „stidljivog izjašnjavanja“ i telefonskog razgovora sa kraljem Salmanom (83), pošteđenim inače od vladarskih napora, a ne sa njegovim stvarno svemoćnim sinom Mohamedom, iznenada bacio svoju „bombu“: moguće je da su u pitanju „poručne ubice, a ne da su umešani agenti saudijskog režima“. Nije ponudio dokaze kako je moguće da se nečiji najamnici, a ne zvaničnici nađu u zgradi diplomatske misije.

Moćni prestolonaslednik, 33-godišnji gospodar vlasti u kraljevini Sauda, brzopotezno nastali miljenik mnogih, posebno Trampa, sada prolazi ovozemaljsko „čistilište“, izložen je rafalima brojnih medijskih i političkih sudija, takođe i sumnjama moćnog svetskog biznisa. Najkraći njihov nalaz je da je sa dvora u Rijadu „pala zavesa“, kako je – recimo – zaključio Brus Ridl sa Brukings instituta, pošto je pomenuo da je princ nekoliko godina pokušavao da se predstavi kao reformator i čak revolucionar.

Dvojica eksperata iz uglednih institucija, Aaron David Miler iz Vilsonovog centra i Ričard Sokolski saradnik Karnegi organizacije za doprinos međunarodnom miru, u zajedničkom tekstu, zaključuju da je „identifikacija američke administracije sa princom Mohamedom, kao modernizatorom, odlučnim da ‘otvori’ kraljevinu i ukroti njen verski ekstremizam narušena mučnom stvarnošću, jer nemilosrdni, nerazboriti i impulsivni mladi lider želi da ukloni i ućutka kritičare kod kuće i u inostranstvu.“

U lepezi različitih nalaza NJujork tajms, ređajući pogotke i većinom greške prestolonaslednika – pored ostalog – podseća da je na nedavni udar Mohameda bin Salmana na korupciju i pohlepu u Saudijskoj Arabiji „sjajno zvučao“, ali i da je princ za tri stotine miliona dolara sebi kupio zamak u Francuskoj, a jahtu je platio pola milijarde „sigurno ne štedeći od plate“.

U apsolutnoj monarhiji je na tronu decenijama trajala rotacija ostarelih vladara, sinova oca-osnivača Abdul Aziza, dok se nije pojavio Mohamed bin Salman kao sveže lice mlade nacije, upućuje agencija AP: „Ali, iza pažljivo odmerene kampanje, koja slika nasmejanog princa sa vodećim svetskim liderima i poslovnim ljudima skriva se i tamnija strana.“

Ne želim da gubim vreme, poručivao je prestolonaslednik i, svakako, nije trpeo drugačije poglede od sopstvenih zamisli o preuređenju države.

Izuzetni znalac večno nimalo lako razumljivog, raznorodnog prostranstva Bliskog istoka Tom Fridman smatra da je Mohamed, nestrpljivo čekajući svoj red, jedinstveni član porodice „koji se usudio da pokrene sve promene odjednom“. On ima zapravo dve prirode: „Stoga, naš je posao da pomognemo da se obuzdaju njegove loše težnje i impulsi, a da se podstiču oni dobri“. Fridman donosi svoj sud: „Nikad nisam verovao da je demokratija u rokovniku Mohameda bin Salmana – on nije pokušavao da stvori Dansku – ali društvene – ekonomske i što je najvažnije verske promene jesu.“

U neprilikama u kakvim se kraljevina pred svetom našla iščezavanjem Kašogija (domaći propagandisti već usmeravaju na „spoljne neprijatelje, recimo katarsko tursku zaveru), Saudijska Arabija još uzvraća mešavinom vruće – hladnih udaraca. Turki Aldahil, direktor Al Arabija TV kanala preti Americi da će, uvede li sankcije Rijadu to biti „smrtni otrov“ njenoj ekonomiji, jer će rijadski dvor dovesti cenu barela nafte na 200 dolara, biti spreman da Rusiji dozvoli vojnu bazu u Tabaku, dok će Bliski istok postati oružje Irana. Kasnije je ovaj kraljevski jurišnik tviterom poslao „umirujuću pilulu“ da je sve to njegovo lično mišljenje, ali zvanična saudijska agencija obaveštava o spremnih više desetina protivsankcija svakom kaznenom koraku Vašingtona ili drugih.

Predsednik SAD Tramp, sa zadrškom govori o strogom odgovoru, ako se dokaže saudijska krivica, ali nikako ne namerava – iako „vrlo ljut“ – da odustane od američke isporuke oružja od 110 milijardi dolara: „U slučaju da ne kupe od nas, porudžbina bi otišla u ruke Rusima ili Kinezima, a mi bismo kaznili sami sebe“. Strogi kritičar u NJujork tajmsu Nikolas Kristof, međutim, smatra da se Bela kuća u stvari drži računice – dok trepneš, proći će bura, a onda se posao nastavlja, kao i obično. Saudijska Arabija, sa svoje strane, pohvaljuje Sjedinjene Države što ne donose „brzoplete zaključke“.

Mnogi u ovom zamršenom čvoru imaju udela ili bar interese i umešanih prstiju, pa je moguće i pitanje da li će biti ostavljen da se sam od sebe reši i utihne bez eventualno velike istrage, nalazi kolumnista telavivskog Haareca i opominje da ovo ubijanje izvesno može da ima dalekosežan uticaj na međunarodne odnose: „Sada izgleda da će DŽamal Kašogi, ako se stvarno zalagao promeni načina kako se upravlja Saudijskom Arabijom, možda – u tom pogledu – u smrti biti uspešniji nego u životu.

Pouzdani odgovor nije na vidiku.