Nepredvidivoj slagalici Bliskog istoka dodaje se još jedna kockica, zaostala iz prošlosti, ali dovoljno vredna za obnovljenu upotrebu. “Zemlje koje ne brine o svojim istorijskim simbolima ne mogu da grade budućnost“, objasnio je premijer Turske Ahmet Davutoglu višečasovni prelazak granice konvoja specijalne jedinice vojske u Siriju da zemne ostatke i grob seldžučkog šaha Sulejmana bin Kaja Alpa, koji je 1236 – kaže legenda – pao s konja i udavio se u Eufratu “dok je tražio dom za svoj narod”, a bio je deda osnivača kasnijeg Osmanskog carstva od 1299, izbavi iz haosa Islamskog kalifata, u kome se u dvadeset prvom veku odesecaju glave živima.
Pažljivo razvrstavnje vekova i potreba možda može da rastumači još jednu varnicu na Levantu.
Posle raspada osmanskog imperijalnog prostora, Turska je 1921. godine, svedena posle Prvog svetskog rata “na meru”, po ugovoru sa pobedničkim silama dobila osam hiljada kvadratnih metara u Siriji, kao enklavu 27 kilometara udaljenu od nove granice – za grob Sulejmana, dalekog preteče države koju je stvorio njegov unuk – uz pravo na isticanje zastave i stalnu stražu od četrdeset vojnika.
Solomonska vrsta suverniteta na prostoru veličine golf terena, pružena je kao uteha ranjenom nacionalnom ponosu poraženom protivniku u Velikom ratu.
Simbolično zrno moći u prošlosti do danas je vredan patriotski oslonac. Još kao premijer, u leto 2012, sada predsednik države, Redžep taip Erdogan je upozorio da će svaki udar na grob bio smatran za “napad na našu teritoriju, kao i na zemlju NATO”. Tadašnji šef država Abdulah Gul je poručio da “to parče turske zemlje biti zaštićeno kao i čitava domovina”.
Prošle godine turski parlament je odobrio upotrebu sile protiv pripadnika džihadista islamske države. Kalifat je prethodno zapretio da će napasti Sulejmanovo večno počivalište „ako se turski čuvari ne pouvuku u roku od tri dana“.
Vikend selidba je obavljena i pokojnik će počivati na brezuljku, 180 metara udaljenom od granice Turske, u blizini Kobanija. Privremeno je prebačen na tursku stranu granice, dok se kraj sela Esme ubrzano gradi novi večni dom. Zvanično je rečeno da je vojna akcija obavljena u skaldu međunarodnim pravom i da „nema nikakve promene u ranijem statusu groba“.
To je zaparvo još jedan penos moštiju, jer su već 1974. premeštane, zbog stvaranja jezera Asad, za energetske potrebe Sirije. List Turkiš dejli njus podseća na čitav „proces rušenja, promena lokalcija i rekonstrukcija od početnog spomenika iz 1939“.
Dok domaći komentatori pišu o „velikom olakšanju za naciju“, Damask Bašara Asada opisuje noćni upad kao „flagrantnu agresiju“, držeći Tursku odgovornom za posledice, nagoveštava „strateški odgovor“. Drzavni ministar za nacionalno pomirenje Ali Hajdar smatra da je „turska intervencija na sirijskoj zemlji pokazala pravo lice Ankare“.
Dnevik Hurijet izveštava da je, posle saznanja o opasnosti za mauzolej, pohod preko granice prošao bezbedno, bez sukoba sa islamistima – uz učešće 572 vojnika, 39 tenkova, 57 oklopnih transportera, nadletanje Avaks aviona, helikoptera i dronova.
Dosadašnja spomen građevina je dignuta u vazduh „da je ne bi kalifat koristio kao bazu“.
Ministar spoljnih poslova Mevlit Čavušoglu vojnu operaciju vidi kao „afirmaciju turskog suvereniteta“.
Erdoganovi politički protivnici optužuju vladu za – predaju. Intonaciju daje lider Republikanske narodne partije, najveće opozicione stranke, Kemal Kiličdaroglu. Gardijan prenosi njegovu tviter poruku: „Snažna država ne napušta vlastitu zemlju i ne skalnja se pre prvom pretnjom. Ovo je previše sramote za Tursku. Oni koji naredili da napusti Sulejmanov grob, sutra će pobeći iz države.’
Analitičari, otklanjajući osećanja i uspomene na davnine, razmatraju da li će turska dozirana pomoć i učešće u suzbijanju kalifata biti povećana i aktivnija. Dosad Ankara odupire pritisku da dozvoli koaliciji protiv islamista korišćenje aerodroma u Indžirliku, najpogodnijem uzletištu za bombardovanej džihadista. Primećuje se da je vikend „hadžiluk“ – koliko briga za za davno umrlog toliko i za četrdeset stražara ostavljenih na milost i nemilost dželatski raspoložene okoline – bio strogo ograničen, bio je prvi upad turskih snaga u Siriju od početka haosa pre četiri godine. „Turska će sada iamti slobodnije ruke za učešće u borbi protiv kalifata, ako tako izabere“, odmereni su istraživači u procenama. Upućeni ukazuju – navodi nedeljnik Ekonomist – da „islamska država“ iz susedstva ima ozbiljnu mrežu unutar Turske, koja može da aktivira akcije destabilizacije u zemlji pre kojom su junski parlamentarni izbori u junu. Opreznost i dalja pažljiva odmerenost Ankare je verovatna, a istovremeno, u susdstvu, Asadov režim postojano je glavni neprijatelj.
Ministar odbrane Ismet Jilmaz je, prenose agencije, pozvao građane da posećuju istorijski osmanski grob na novoj lokaciji u severnoj Siriji, koji će biti „na pešačkoj udaljenosti od naše zemlje, gde će se viti turska zastava“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
