Švajcarski sir i jarac

Švajcarska, koliko populističkom pilulom (nalaze odmereni ocenjivači) potkopava sopstvene interese i potrebe, istovremeno zabrinjavajuće hrani ksenofobične apetite krajnje desnice razbacane po EU, od ostrvske Engleske od austrijskih Alpa, i to samo stotinak dana uoči izbora za Evropski parlament. „Francuski Nacionalni front je prvi požurio da čestita švajcarskim biračima, a takvih obradovanih antiimigracijskih partija ili raspoloženja ima i u Holandiji, Nemačkoj, Skandinaviji i Britaniji u mislima Dejvida Kamerona“, beleži Gardijan.

Izjašnjavanje o zapošljavanju i useljavanju stranaca i došljaka iz zemalja Unije i iz država koje ne pripadaju 28-članoj porodici, a prošlo je većinom od samo 50,3 procenta i tek za tri godine ovdašnja vlada treba da ostvari prebrojanu narodnu volju, vidno je uznemirilo i šokiralo, koliko EU, toliko i švajcarski politički i poslovni establišment. Valentin Fogt, predsednik Unije poslodavaca, veoma je precizan, kad opominje da je poslat znak obeshrabrenja biznisu: „Kakva je svrha nekome da investira u Švajcarsku, kad nije siguran da će naći kvalifikovan tim da ostvari planove u koje je uložio sredstva?“ Moćne švajcarske banke, u čija saznanja ne treba sumnjati, postavljaju jasnu dijagnozu upozorenjem o „negativnom uticaju na razvoj, strane investicije i nalaženje pouzdanih rešenja u zapošljavanju“. Stopa nezaposlenosti u Švajcarskoj je, inače, samo 3,5 odsto. U jednom multinacionalnom farmaceutskom gigantu šezdeset odsto radnika su stranci, a oglasili su se i zabrinuti navijači kako će se regrutovati dobri fudbaleri.

Markus Spilman je u Noje cirher cajtungu napisao da zemlja ulazi u nove odnose sa EU i „sigurno se ne piše dobro švajcarskoj ekonomiji i prosperitetu zemlje“. Kancelarija Angele Merkel je saopštila da je ishodom referenduma stvoren „suštinski problem, a razgovori će biti teški“. Šef diplomatije Štajnmajer kaže da su Švajcarci „sami sebi naneli štetu“. Po mišljenju francuskog ministra spoljnih poslova Fabiusa biće potrebno da EU preispita odnose sa Švajcarskom. Zvanični Brisel podseća da je sloboda kretanja svetinja: „…lopta je sada u švajcarskom dvorištu gde treba da se padne odluka o posledicama“.

U švajcarskim gradovima nije naročito narušena mešavina došljaka sa domaćima. U zemlji od osam miliona stanovnika je trenutno oko 180.000 Turaka i ljudi iz Azije, isto toliko sa Balkana i 70.000 iz Afrike. Iz EU godišnje se doseljava osamdeset hiljada, većinom iz Nemačke, ali značajan broj Evropejaca, iz okoline su „dnevni imigranti“: dolaze na posao, a odlaze kući na spavanje. Istovremeno nešto manje od pola miliona Švajcaraca živi u državama EU. Bern još od 1999. ima paket od sedam potpisanih sporazuma sa Unijom, od kojih je Briselu kritično važan onaj o slobodnom kretanju, pa sada povišenim tonom upozorava privilegovanu Švajcarsku da ne može da koristi neograničen pristup tržištu (šezdeset procenata izvoza ide u EU), a da zatvara vrata ljudima. Dodaje se opomena da je davno utanačeni odnos svojevrsna političko-diplomatska giljotina – ne može da se seče se na parče, već svemu zajedno „odlazi glava“. Posledice, znači, mogu da budu neprijatne.

Progon „crne ovce“ pokrenula je Švajcarska narodna partija, nepopustljivo radikalna desničarska stranka, čiji je presudno uticajan ideolog i finansijer Kristof Bloher (73). Ovaj milijarder rođen u Šafhausenu – bogatstvo stekao u hemijskoj industriji – koji je javne poslove počeo organizovanjem udruženja za zaštitu seljaka, sebe predstavlja kao „skromnog poslovnog čoveka“, kome je politika „nacionalna dužnost, koliko i služenje vojnog roka“. U razgovoru sa novinarom londonskog Telegrafa tvrdi da je „neprihvatljiv nivo migracije u Švajcarsku, iz ostatka Evrope, dok njegov pokret nije ekstremistički“.

„Crna ovca koju treba odstraniti u oglasu, nije aluzija na boju kože, već oznaka lošeg stanja u domaćoj porodici“, Bloher pokušava da objasni i samo misli na Švajcarsku, „nikako na one iz Afrike“. Ali, maskota njegove Narodne partije je ipak rogati jarac.