Tajna Alepa

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. За младе људе овај коментар је скоро идеалан да би се разумео смисао пропаганде; тачније у оквиру папске курије основано је 1626. године Министарство које се звало: "Sacra congregatio christiano nomine propaganda" чији је циљ био ширење католицизма и регулисање црквених односа у некатоличким земљама. Када се говори у чланку о Сајкс-Пикотовом споразуму овде се избацује основно, а то је да су Лењих и бољшевици објавили овај споразум, који су после три дана објавили Енглези, а затим су објавили и све остале тајне споразуме о интересним сферама које су до тада склопиле империјалне силе. То је био један од начина да се млада Совјетска република спаси од непрестаних клевета империјалиста о њиховим "добрим намереама", које свакодневно и данс видимо на светској политичкој сцени. Писац текста пореди одбрану легитимног режима и Русије као савезника, са нацистичким трупама око Стаљинграда у чијем саставу су, поред Немаца, били и армија Хортијеве Мађарске, Борисове Румуније, Петенове Француске и Павелићеве НДХ-азије, заједно са припадницима исламске вероисповести у саставу бојни СС идеологије. У таквом поређењу би "опозиција"у Сирији требало да представља "праведнике" који су неправедно нападнути. Сва ова пропаганда је у функцији дискредитовања српског народа и његовог националног буђења у савезу са Русијом, али и са оним земљама Запада које почињу да се враћају својим изворним националним интересима. Аутор чланка заборавља да је Интернет исто што и колективно свесно код Јунга и да млади људи нису више безнадежни идиоти који ће некоме да верују на реч, јер поверење је добро, али провера је још боља.

2. Bilo je samo pitanje dana kada će Lenjin i boljševici biti pomenuti u vezi sa Sirijom. Staljinizam se povampirio, ali ovaj put sa krstom i kamilavkom. Nazvati režim u Siriji "legitimnim" u najmanju je ruku odvratno…

3. Grigorije, slažem se sa Vama da je poređenje Alepa i Staljingrada neumesno i pogrešno, naprosto je nepotrebno elaborirati zašto. Međutim i Vi ste, verovatno kao i mnogi drugi, upali u zamku kolumniste koji ni jednog trenutka ne iznosi svoje mišljenje i stav o temi nego to prepušta drugima, personalizovano ili uopštenim frazama, sve jedno, sklapa članak sastavljen od mišljenja i citata drugih:
   "Mnogi Alepo danas vide…" (dakle ne vidi kolumnista nego "mnogi", da mu verujemo na reč)
   "Poznavaoci prilika…"
   "Dobro upućeni…"
   "Analitičari će primetiti…
   "Iskusni znalac prilika…"
   "Upućeni izveštači pominju…"
   Osećaj nakon čitanja bi se mogao najbliže opisati kao "nit““ smrdi, nit““ miriše".