Tajna večera u Neomu

Premijer Izraela Benjamin Bibi Netanijahu je u nedelju uveče posetio neprijatelja: odleteo je u Saudijsku Arabiju i posle dvočasovnog razgovora sa krunskim princom Mohamedom bin Salmanom u Neomu, oko ponoći se vratio kući.

Prvi, dosad poznat takav susret (službeno nepotvrđen na obe strane) lidera dve države, koje istina među sobom nikad nisu ratovale, ali bez čije mirovne nagodbe nema bliskoistočnog mira, u medijima je zavredeo atribut kao „dramatičan izlet u novom poglavlju, mada se tako nešto ne zbiva svakog dana“.

„Uprkos napora Bibija i Pompea da ih ubedi, Saudijci su jasno stavili na znanje da u ovom trenutku nisu spremni na učine korak više i zato se svečanost (normalizacije) ne može skoro očekivati“, upućeni izraelski zvaničnik je rekao TV kanalu 12, ocenjujući susret posvećen uspostavi diplomatskih odnosa i Iranu.

Saudijci su prvo prihvatili da je za stolom bio Netanijahu, a potom su se ispravili tvrdnjom da su bili prisutni samo oni i Amerikanci, a „sastanak princa sa izraelskim premijerom se nije ni dogodio“.

Izraelcima je bilo dovoljno da se uzdrže od zvanične potvrde, ne i od domaćih rasprava u kojoj je saudijski princ skoro manje značajan akter od odnosa sopstvenih vođa, koje dele stolicu u vladi jedinstva.

Kad je egipatski predsednik Mohamed Anvar Sadat pre četrdeset tri godine – u novembru 1977 – došao u Jerusalim, njegov „put po mir“ je opisivan kao „iskrcavanje na Mesec“.

Posle odluke kartumskog samita Arapske lige nakon junskog rata 1967. i katastrofalnog arapskog poraza o tri večna „ne“ – nikad mira, priznanja i pregovora sa Izraelom, takav opis je i bio razumljiv.

Dosad zaključene mirovne ugovore imaju Egipat (1979) i Jordan (1994), a odskora sporazume o normalizaciji i Ujedinjeni Emirati, Bahrein i Sudan.

Saudijska Arabaija izvesno nije još blizu tako nečemu, ali je zamajac javno pokrenut i možda je, konačno, sizifovski napor ostvariv.

Mirovnu igru, ni laku, ni brzu, čeka „zrenje“, a Trampova administracija u malo vremena, koje joj je na raspolaganju, gotovo očajnički pokušava da je ubrza, ne bi li se ukrasila još vencem mirotvorca.

„Bibijev odlazak u Saudijsku Arabiju treba da bude vododelnica za veze zemalja Zaliva sa Izraelom“, otud zaključuje komentator platforme Times of Israel.

Nepoznati javnosti izraelsko-saudijski kontakti, veruje se, traju već dovoljno dugo, po upućenima skoro čitavu deceniju. Neimenovani sagovornik koga Džeruzalem post anvodi, recimo čak govori o detaljima: o neuspelom pokušaju da se ugovori susret Netanijahua i saudijskih zvaničnika na američkom brodu u Crvenom moru.

Ali, diskretnijih diplomatsko-poslovnih susreta je bivalo.

Ozbiljniji pristup izvesno „gura“ moćni sunitski prestolonaslednik Salman, koji Izrael vidi kao odlučnog strateškog partnera u obračunu sa nastupom i uticajem šiitskog (nije u pitanju sudar jedino dve pravca islama, već i ambicije Teherana i Rijada za državnom nadmoći) Irana u regionu, pored toga što je jevrejska država dužnik, koji mora da ispuni osnovni uslov – pravedno zadovoljenje Palestinaca.

Analitičari posebno otud ukazuju i na dodatnu osetljivost trenutka: i u Izraelu i u Saudijskoj Arabiji raste zabrinutost (i strahovanje) da će Džo Bajden ulaskom u Belu kuću promeniti Trampovu politiku „kamenovanja“ Teherana i preispitati izlazak Vašingtona iz međunarodnog nuklearnog sporazuma sa Iranom, koga se drže ostali potpisnici.

Vašington post, ipak, i dalje ne previđa nagađanja da Donald Tramp – pre odlaska – priprema vojnu akciju na iranske nuklearne kapacitete, pa tome dodaje i pretpostavku kako „neki u Netanijahuovoj tajnoj poseti vide dalju potvrdu da je napad moguć.“

Iz Neoma je doprlo da je bilo reči o diplomatskim odnosima i – Iranu.

Princ Fejsal bin Farhan al Saud, saudijski ministar spoljnih još jednom je u intervjuu Rojtersu objasnio ponudu i potražnju, uobičajenom formulom: „Mi odavno podržavamo normalizaciju sa Izraelom, ali prethodno mora da se dogodi veoma važna stvar: trajan i potpuni mir između Izraelaca i Palestinaca, imajući pritom na umu viziju o dve države.“

Takav zajednički imenitelj nije na dohvat i ne izgleda da je na vidiku ili ne bar na zadovoljstvo palestinske Ramale, koja se povećano oseća „napuštena od arapske braće“.

Donald Tramp uporno ponavlja da će se emiratsko-bahreinsko-sudanskom nizu pridružiti još pet država, kako kaže „koje to žele“, pominjući poimence očekivanja od „veoma poštovanih saudijskih vladara, kakvi su kralj Salman i njegov sin Mohamed bin Salman“.

Saudijska Arabija se uzdržala od zamerki Ujedinjenim Emiratima zbog zaruke sa Izraelom i nije bila spremna da bude domaćin samita Arapske lige za osudu takvog koraka, kako su to Palestinci tražili.

Iz Ramale se osuđuje sporazum kao „izdaja palestinske stvari.

Zasad je moćna pustinjska kraljevina izdala stalnu dozvolu izraelskim putničkim avionima za prelete saudijskim vazdušnim prostorom. Izraelsko ministarstvo zdravlja je Saudijsku Arabiju stavilo na listu zelenih zemlja, kako premijer posle večernje misije ne bi morao u 14-dnevni karantin.

Partner Benjamina Netanijahua u nacionalnoj koaliciji Beni Ganc, alternativni premijer, istovremeno i ministar odbrane i šef diplomatije Gabi Aškenazi pročitali su u novinama vest o gostovanju premijera princu Salmanu.

Bibi ih nije obavesto. Dovoljan saputnik mu je bio šef Mosada.