Talasanje Bosfora

Rusija žustro okrivljuje Tursku da, kao čuvar temeljnih pravila plovidbe kroz Bosfor, „žmuri“ i krši konvenciju iz Montrea, staru sedamdeset osam godina, kojom se u ratu i miru uređuje prolaz moreuzom na čijim obalama su najbliže – na jednom mestu samo na sedam stotina metara – primaknute Evropa i Azija i kojim se ulazi u crnomorske vode.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je optužio Ankaru da „okreće leđa“ pred američkim i NATO nepoštovanjem odredbe kojom se od 1936. vojnim brodovima neobalnih zemalja zabranjuje ostanak u Crnom moru duže od 21 dana. Turska je odbacila tvrdnje iz Moskve, a prekoračenje boravka broda „Tejlor“ objasnila je popravkom u luci Samsun. Šef turske diplomatije Ahmet Davutoglu uverava: „Nikad nećemo dozvoliti kršenje konvencije iz Montrea, koja je važna za stabilnost Crnog mora i bezbednost Istanbula i (morskih) prolaza, posebno dok region zbog ukrajinske krize prolazi kroz kritične trenutke.“

Kad je u Montreu 20. jula 1936. usvojena konvencija, Bosforom je dnevno prolazilo 17 brodova, sadašnja prosečna brojka je oko 140. Među potpisnicima ovog akta bile su Kraljevina Jugoslavija i značajniji moreplovci: Turska, SSSR, Velika Britanija, Francuska, Japan, Rumunija, Bugarska i Grčka. Amerika je tada bila nezainteresovana: odbila je da učestvuje, pa i da pošalje posmatrača. Konvencija, koje valja da se drže brodski kapetani, a još više diplomate, političari i admirali, precizno propisuje:

„U doba mira i u doba rata, ako Turska nije zaraćena strana, svi trgovački brodovi pod ma kojom zastavom i sa ma kakvim tovarom, bez ikakve formalnosti i bez ikakvih posebnih dažbina, danju i noću, uživaju potpunu slobodu plovidbe kroz moreuze (Bosfor i Dardaneli). U doba mira dopuštena je slobodna plovidba i za sve lake ratne brodove. Što se teških tiče, oni mogu prolaziti samo po određenoj proceduri i utoliko što se njihov dolazak mora najaviti turskoj vladi osam do četrnaest dana unapred. Nema ograničenja u pogledu tonaže za zastave pribrežnih država Crnog mora, sem što velike ratne lađe tih zemalja moraju da plove jedna po jedna, praćena najviše sa dva torpiljera. Države koje ne izlaze na Crno more ne smeju odjedanput uputiti više od devet brodova. Turska je dužna da pazi da se u Crnom moru ni u jednom trenutku ne prikupe preveliki morski efektivi necrnomorskih država. U slučaju da se nađe u ratu ili da zaključi da joj preti ratna opasnost, Turska će, po sopstvenoj proceni i nahođenju, regulisati prolazak stranih ratnih brodova.“ U aprilu 1982. Konvencija je dopunjena diskrecionim pravom Turskoj da zatvori Bosfor i u miru i u ratu.

O jednoj od najprometnijih večnih kapija sveta, uvaženi znalac Istoka Dušan Kiro Simić je prilikom jedne od kriza napisao o talasanju Bosfora u, za istoriju, skorije vekove: „Mladi sultan Mehmed Drugi prvo je zaposeo i utvrdio obale moreuza da bi 1453. osvojio i sam carski Konstantinopolis. Sledećih nekoliko stoleća bilo je relativno mirno na Bosforu. Tako je bilo dok je turska sila držala sve obale Crnog mora i sve dok na njih, posle poraza njene flote kod Češme i kajnardžijskim mirom 1774, nije ponovo izbila carska Rusija, osvojivši slobodu prolaska kroz Bosfor. To je bio početak onoga što nazivamo „problemom moreuza“ i što će kao deo takozvanog „istočnog pitanja“, zamršenog spleta ratova i pregovora, nagodbi i zakulisnih igara, obeležiti gotovo čitava dva stoleća evropske istorije.

Tokom prvih decenija devetnaestog veka vlada zavidna sloboda plovidbe moreuzima, a zatim Rusija nanevši još jedan poraz Turskoj nateruje Portu da prolaze zatvori za ratne brodove svih drugih zemalja. Zapadne države se svete, kad poražavaju Rusiju u Krimskom ratu 1856. i nameću joj demilitarizaciju Crnog mora i dozvolu plovidbe svim trgovačkim lađama kroz Bosfor i Dardanele. Takvo stanje se održalo sve do sedamdesetih godina, kad je posle niza ratova i konferencija, sultanu povereno da pored trgovačkih, po svom nahođenju, propušta i ratne brodove prijateljskih zemalja. Tako je, uz stalne sporove i nagađanja ko je prijatelj, potrajalo sve do iza Prvog svetskog rata. Još jednom, za sada poslednji put, režim plovidbe izmenjen je konvencijom u Montreu…“

I danas je na snazi. Ponekad na proveri.