Tragovi slepog miša

U talasu vesti, među kojima je možda najpouzdanija da će na vakcinu biti potrebno da se čeka još godinu dana i nekoliko meseci, dok će prvi provereni lekovi – takve su bar nade – stići brže. Ređaju se rani izveštaji o „ranim probnim koracima“, dok se neki nestrpljivi državnici – iz svojih potreba – javljaju potragama za krivcima u širenju zaraze, naravno i lažne mesije koje bi da iskoriste priliku za svoju „slavu“.

Stručnjaci su razumljivo oprezni, mada već ima i poziva iz ozbiljnih ustanova dobrovoljcima za proveru in vivo „recepata u odmakloj fazi“, kao i nešto iscrpnijih saopštenja o obećavajućim koracima u preliminarnoj fazi.

Tako Nemački radio detaljnije obaveštava o eksperimentu u američkom Nacionalnom institutu za zdravlje. Lek (Remdesivir) poznat odranije, na grupi majmuna inficiranih virusom korona je „značajno smanjio sliku zaraze i oštećenje pluća životinja“.

Primenjen je – po vestima agencija – i „na jednom pacijentu u Vašingtonu i na više bolesnika u Čikagu“, a kliničke probe su počele i u Kini, ali i u bolnici u Češkoj. Neophodne su, međutim, još mnoge provere.

Profesori Oksfordskog univerziteta, gde se – takođe – „svim znanjem“ radi na vakcini govore da nema brzopoteznog uspeha; moraju da se pređu delikatni koraci, pre nego što počne masovna proizvodnja, miliona, pa i milijarde doza.

Za neke vakcine, danas sasvim obične injekcije, u prošlosti je bilo potrebno i deset do dvadeset godina kako bi postale svima dostupno dobro.

Marijan Venvort, jedan od priznatih svetskih eksperata za javno zdravlje, je veoma precizna u predviđanjima: „Ima mnogo nepoznanica o kovidu 19. Kad jednom vakcina dobije zvaničnu dozvolu za primenu, biće još i političkih prepreka da stigne tamo gde je potrebna, jer će svaka država imati svoje propise i prioritete. Možda će ova pandemija proći, kad dobijemo vakcinu. To svakako nije uteha za žrtve i njihove bližnje, ali će ljudski rod biti bolje zaštićen u budućnosti. Naučena lekcija, neće biti zaboravljeno gradivo.“

Laboratorije koje danas u svetu proučavaju viruse i bakterije obavezne su da se pridržavaju sistema strogih propisa zaštite na radu, koje je potvrdila i Svetska zdravstvena organizacija, ali nema potpisanih ugovora o striktnoj međunarodnoj primeni, pa otud ima i odstupanja. Najrigorozniji je četvrti stepen stepen bezbednosti koga moraju da se pridržavaju svi, koji bilo gde rade sa najopasnijim patogenim materijalima.

Ne postoji zvanični popis takvih „radionica“. Priručnici navode da ih je oko pedeset u svetu, najviše u SAD i Rusiji, a na tom spisku je i Institut za virusologiju u Vuhanu.

Čitav taj sistem je zamišljen kao pouzdana zaštita od infekcije osoblja u laboratorijama i bilo kakve mogućnosti da „smrt iz boce pobegne na ulicu ili dospe u pogrešne ruke“.

Filipa Lencoš, ekspert za biobezbednost u Kraljevskom koledžu u Londonu, posebno upozorava na opasnosti koje se kriju od propusta i najmanje nepažnje. Bi-Bi-Si navodi i par nešto novijih primera: u blizini istraživačkog centra u Vašingtonu 2014. je pronađena zaboravljena kartonska kutija sa „velikim boginjama u malim staklenim posudama“, godinu dana kasnije utvrđeno je da je američka vojska greškom umesto „mrtvih uzoraka“ pošiljku aktivnog antraksa poslala u devet laboratorija u zemlji i u jednu vojnu bazu u Južnoj Koreji.

Vašington post je, oslanjajući se na diplomatske depeše, pisao da su američke diplomate upućene u nauku 2018. upozoravale na „neodgovarajuću bezbednost i slabosti u vođenju laboratorije u Vuhanu, što je zahtevalo pružanje pomoći“.

U kovid 19 vremenu se čuju pitanja o sigurnosti kineskog instituta u Vuhanu, gradu sa čije pijace riba i divljih životinja (u susedstvu laboratorije) se početkom 2020. zaraza rasula po svetu. Predsednik SAD Donald Tramp i njegova administracija su bez previše ustezanja prozvali Peking, tražeći da „položi račune“ (državni sekretar Pompeo: „Mora da dokaže da je čist“), ali upravo američki stručnjaci su, posle pažljivih provera, objavili da „nisu pronađeni znakovi da je tamo proizveden korona virus“, već da u pohodu na ljude dolazi od životinja, najverovatnije prelaskom sa slepih miševa.

Kina je, razumljivo, kategorično demantovala sva nagađanja, pozivajući se i na više puta ponovljene nalaz stručnjaka Svetske zdravstvene organizacije kako „nema potvrde da je novi virus stvoren u laboratoriji“.

Konačno uz koronu i jedna sasvim retka, sigurno jedina vest o nečem dobrom od virusa: Jing Jing i Li Li žive čitavog života u karantinu. To su, naime, pande – ženka i mužjak – u zoološkom vrtu Hongkonga. Kako su sada ljudi u izolaciji, nema posetilaca, njihove radoznalosti i kamera, koje ugrožavaju privatnost ovih veoma stidljivih životinja smeštenih od 2007. iza rešetaka.

Čuvari su, objavljujući fotografiju zagrljenih zatočenika, saopštili da – iako još nisu sasvim sigurni – Jing i Li očekuju prinovu.