Tramp na ledu

Umesto dobitka pokrivenog večnim ledom najvećeg ostrva na svetu, polio ga je „vruć diplomatsko-politički tuš“ odmerenih Danaca i hladnih Grenlanđana, u kome nijedna strana nije birala reči.

Grenland je autonomna pokrajina Kraljevine Danske, pa ne čudi da je premijerka Mete Frederiksen (42) iz Kopenhagena – isključujući svako drugačije tumačenje – istog časa Trampovu ideju nazvala besmislenom, čak „neumesnom glupošću“. i premijer Grenlanda Kim Kilsen je bio jasan: „Ostrvo se ne prodaje, ali je otvoreno za trgovinu i saradnju sa drugim zemljama.“

Iz Bele kuće predsednik SAD je socijaldemokratsku predsednicu vlade počastio odgovorom da je nepristojna, u nešto slobodnijem prevodu čak – odvratna. Par dana kasnije Tramp je – posle „izvanrednog“ telefonskog razgovora (kako ga je sam ocenio) sa gospođom Frederiksen – rafal po uzoru na svoje tvitere – promenio u rečnik džentlmena i za najmlađu od svih premijera u istoriji Danske rekao da je „sjajna žena“, ali od posete NATO savezničkoj zemlji je prethodno odustao.

Američko vojno prisustvo na Grenlandu datira još od Drugog svetskog rata, decenijama sa bazama, u doba Hladnog rata posebno opremljenim, kad je jedna od njih bila „najpogodnija nuklearna polazna tačka spremna za obračun sa Sovjetskim Savezom“. Dosad su sva ova „utvrđenja“ napuštena, sem jednog. Stanovništvo, najviše su Inehui – ukupno 57.000 ljudi na 2,1 miliona kvadratnih kilometara – strahuje da će, zbog klimatskih promena i sve bržeg topljenja leda. tokom sledećih decenija biti izloženo opasnosti od „nepočišćenog atomskog đubrišta“.

Aleka Hamond, koja je na Grenlandu bila prva žena-premijer u izjavi Bi-Bi-Siju jednostavno tumači raspoloženje ostrvljana: „Prisustvo SAD (vojno) nije bilo za naše dobro. Mi nikad nismo od Amerikanaca tražili da dođu.

Danska im je dozvolila da izgrade vazduhoplovno utvrđenje, kako se onda govorilo, zbog potreba, ako dođe do sovjetskog napada.“ Davne 1953. domaćim žiteljima ostavljena su naime samo četiri dana da se isele sa terena namenjenog bazi Tule.

Aleka Hamond otud opominje da Trampova trgovačka ponuda pokazuje „arogantan stav i manjak osećanja za istoriju“: „Tretira kao robu, koju može da kupi. Nije se obratio nama, već Danskoj da za novac dođe do Grenlanda.“ Profesor univerziteta u Nuuku (glavnom gradu ostrva) Ebe Folkvardsen dodaje: „Grenland nije, naravno, imovina Danske, a predsednik Sjedinjenih Država ne priznaje narodu pravo na samoopredeljenje, što je ravno pre deset godina učinila danska vlada.“

Kopenhagen namiruje dve trećine budžeta Grenlanda, dok ostatak popunjava dobit od ribarstva i turizma, osnovne privredne grane na ostrvu, na kome se još – po svemu sudeći sa dobrim razlozima – nagađa o nafti, prirodnom gasu i retkim metalima ispod debelog leda, koji se lagano povlači, a to itekako „zagreva“ potencijalne investitore.

Agencija AP javlja o nameri američke administracije da otvori konzulat na Grenlandu, tačnije da posle decenija obnovi njegov rad, „kao deo plana o prisustvu SAD na arktičkom području, a u skladu sa strateškim i ekonomskim interesima“. Londonski Gardijan piše i o istovremenoj povećanoj pažnji Moskve i Pekinga severnom ledenom regionu, „za koji se veruje da kriječetvrtinu neotkrivenih svetskih rezervi nafte i gasa“.

Specijalizovani mediji za biznis poduhvate su javljali o interesovanju Kine za razvijanje „polarnog puta svile“, pri čemu nabrajaju predloge o gradnji aerodroma i otvaranju rudnika, ali sada takve namere opisuju kao „povučene ponude“. Danska je čak „izrazila javnu zabrinutost zbog kineskog interesovanja za Grenland“, zabeležio je jedan ovogodišnji izveštaj Pentagona.

Prošireno nastupanje Moskve, koje prati topljenje leda, takođe se pažljivo prati, sve do raspaljivanja mašte vešću o ulovu norveških ribara „školovanog kita dobro opremljenog za špijunsku misiju, koga verovatnije nisu uputili ruski naučnici, već mornarica“.

Istraživači nalaze da Donald Tramp nije prvi interesent za kupovinu Grenlanda među Amerikancima. U arhivama nailaze da je predsednik Hari Truman izrazio želju da ostrvo dobije za 100 miliona dolara u zlatu, a još raniji slični pokušaji vode do 1867. godine.

Sjedinjene Države su od Rusije kupile Aljasku za 7,2 miliona ondašnjih dolara (oko 125 miliona u današnjem novcu), što su kritičari sklopljenog posla u ono vreme nazivali „budalaštinom državnog sekretara Vilijama Sjuarda“.

SAD su, pored toga, od Danske kupile Devičanska ostrva 1917. plaćajući 25 miliona dolara, a – uzgred – mnogo ranije (1803) deo Lujzijane od Francuske za 15 miliona.

Istorija Grenlanda, koga su – po hronikama – 982. godine otkrili norveški moreplovci, zabeležila je prve danske naseljenike 1721. i nemačku okupaciju 1940, 1953. ostrvo je postalo sastavni deo Kraljevine Danske, od 1979. uživa lokalnu samoupravu, a od referenduma 2008. široku autonomiju, sa parlamentom i vladom, koju u ovom izbornom mandatu vodi Kim Kilsen (62), bivši policajac, pre toga mornar, u politici sa svojom Napred partijom, čuvarom ideja socijaldemokratije.

Komentator Volstrit džurnala proročki čita nameru republikanca Trampa o kupovini Grenlanda kao „pripremu ličnog testamenta“, poput potpisa Dvajta Ajzenhauera na zakon, kojim je Aljaska postala federalna država SAD 3. januara 1959.

„Nadajmo se da će ova igra probuditi Dance da se pokaže poštovanje prema Grenlandu“, poruka je Hane Jensen, 52-godišnje učiteljice engleskog jezika u Nuuku. „Mnogi misle da su svi ovde pijani Inehui. Ali, upravo kad Amerika želi da nas kupi, možda mogu da vide da se ovde neguju veće vrednosti.“

Provera nije završena.