Tramp protiv novinara

Čini se da i kao izabrani predsednik ne menja raspoloženje. Pre useljenja u Belu kuću ponavlja nameru da na više načina disciplinuje neposlušne i pored ostalog, uz „držanje u mraku“, promenom zakona o kleveti obezbedi sudske presude i visoke kazne medijima, čije izveštaje i komentare oceni „neprijateljskim“.

„NJegov ratoboran odnos nije nimalo koristan, kao ni jasno nepoštovanje medija, što mu se kao lično uverenje dozvoljava, ali Tramp u jednom trenutku mora da nađe način kako da radi sa novinarima“, smatra profesor komunikacija DŽefri Mek Col. Odmah i tumači: „Kad je odlučio da se kandiduje za predsednika stupio je na scenu mnogo drugačiju od one na kojoj je bio zapamćen kao televizijska zvezda realiti programa i biznismen. On zapravo i ne duguje toliko štampi, koliko građanima, ali do njih se stiže preko – medija. NJegovi izgledi da bude uspešan na mestu predsednika zavise velikim delom od sposobnosti da valjano bude pred licem javnosti. Voleo to ili ne, taj put ide kroz to gusto sito.“

Američka Fondacija za slobodu štampe je daleko nemilosrdnija. U posebnom saopštenju navodi da je „sada izabrani predsednik Donald Tramp neprijatelj slobode medija, kakav nije viđen u modernoj istoriji“:

„U prošlih osamnaest meseci on je desetinama puta pretio novinama ili novinarima, poručujući da će podizati tužbe i da će menjati zakone. Skoro svakodnevno je napadao i vređao pripadnike štampe i, u kampanji, na crnu listu stavljao bezbrojne, ne štedeći i najuglednije medijske kuće. Za teroristički napad u NJujorku optuživao je „slobodu štampe“, govoreći da po Prvom amandmanu Ustava SAD slobodno mišljenje „uživa isuviše zaštite“. Moguće je da ćemo u sledeće četiri godine biti u najvećoj borbi za slobodu štampe u našim životima. Bitka će možda biti teška i duga, ali mi želimo da znate – Donalda Trampa ćemo smatrati odgovornim za svaku pretnju i sudsku tužbu. Naša nacija se nikad nije suočavala sa većom pretnjom istorijskom Prvom amandmanu.“

Ta svetinja američkog društva, prihvaćena 15. decembra 1791, kao jedan od deset odeljaka, koji čine Zakon o pravima štiti slobodu govora i okupljanja, kao i religijske slobode.

Udruženje izveštača iz Bele kuće samo je nešto opreznije, ali ne manje „duboko zabrinuto“, pre svega zbog opasnosti što izabrani predsednik i njegove službe – već na prvim koracima – pokazuju da usmeravaju tradicionalno odgovorno izveštavanje iz prve ruke, „svojim očima i ušima“.

„Takva odluka može Amerikance da drži slepe o svakodnevnom delovanju predsednika i naročito o ponašanju u slučaju bilo koje nacionalne krize“, kaže DŽef Mejson koji za Rojters „prati“ Belu kuću.

Brojne novinarske organizacije, među njima i najpoznatije ustanove, poput Nacionalnog pres kluba i Društva urednika, u zajedničkom pismu – pre nego što bude kasno – zahtevaju da se medijima ubuduće popravi pristup informacijama.

Prestonički izveštači navode primere novih, zabrinjavajućih običaja. Za Trampov prvi, rani razgovor sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom saznalo se u vesti iz Moskve, a poziv britanske premijerke Tereze Mej je prvo objavljen u Londonu. Na isti način Amerikancima je stigla vest i o telefonskim čestitkama novom predsedniku od lidera Egipta, Izraela, Južne Koreje i Australije.

Bela kuća, otkad se pamti, izdaje saopštenja i o predsedničkim telefonskim kontaktima sa stranim državnicima, obezbeđujući i detalje iz razgovora.

Običaji se menjaju?

Na niz domaćih političko-diplomatskih početnih koraka Donalda Trampa, novinari navikli da su neprekidno predsedniku „za petama“, nisu pripušteni, ostajući „zaboravljeni“ ili nemoćni pred neosvojivom njujorškom tvrđavom, golferskim rančom, čak i restoranom u koji je slavljenik došao na večeru. Sećaju se, za utehu, priznanja Toma Vietora, jednog od dugogodišnjih Obaminih predstavnika za štampu, koji je „posle svih dnevnih i noćnih mora sa novinarima“ dužnost svojevremeno napustio još sigurniji da je „tvrdoglavo uporna, dobro pripremljena štampa temeljni deo demokratije“.

Ako se ponašanje viđeno u kampanji nastavi, zabrinut je NJujork tajms, ne samo zato što je list česta Trampova meta, već da budućnost nosi neke veoma turobne dane, ne samo za novinske izveštače, nego i za čitav američki sistem koji se oslanja i na snažnu štampu.

Pisac Endi Aleksander veruje da je uspešna odbrana od u udvostručenim naporima medija da nude „tačne, nezavisne i hrabre proizvode“, pred kojima će „trampovanje“ ustuknuti.

Pre dve stotine trideset godina Tomas DŽeferson je napisao da „sloboda ne može biti sačuvana bez slobode štampe“. Donald Tramp je na ispitu da dokaže da mišljenje davnog prethodnika ne namerava da stavi na probu.