Trampove poslednje igre

Pošto je izgubio izbore (što još ne prihvata), čak i ozbiljni i oprezni ocenjivači se pitaju da li će odlazeći predsednik kao „oproštajnu salvu“ prirediti – američki ili izraelski (davanjem zelenog svetla i pomoći Benjaminu Netanijahuu) – udarac na „nuklearni Iran“.

Ipak, ne izgleda da će se to i dogoditi, ali – kažu istrajni tragači – „nije potpuno ni isključeno“.

„Sa Trampom je skoro sve moguće, a predsednik i premijer Izraela su dovoljno nepredvidivi“, zaključuje komentator Džeruzalem posta, pominjući više ranijih godina i prilika kad je „komanda bivala pripremljena“.

Post, recimo, posebno – što se Jerusalima tiče – podseća da je Netanijahu 2012. razmatrao i zaista spremao masivni vazdušni napad na daleke ciljeve u Iranu, ali nije uspeo da dobije konačnu podršku ministara sopstvene vlade, pa je u zadnji čas odustao.

Sem toga za armiju je „zbog izuzetne složenosti operacije udarac na Iran samo krajnje rešenje“, pa otud i rezervisanost vojske.

Ranija bombardovanja neprijateljskih atomskih reaktora, u Iraku 1981, a posebno u Siriji 2007 – kao manje udaljeni ciljevi – bila su jednostavnija.

Njujork tajms je ovog puta, pozivajući se na izvore iz Pentagona, pisao o razumnoj zabrinutosti da Tramp „pre oproštaja planira poslednji dramatični potez, napad na Iran ili Venecuelu“.

Herbert Mekmaster, jedan od bivših Trampovih savetnika za nacionalnu bezbednost, pre par dana je u programu Foks televizije izjavio da „postoji mogućnost da Izrael, zabrinut za Bajdenove namere u budućoj politici prema Teheranu, napadne iranska nuklearna postrojenja pre nego što (sadašnji) predsednik SAD na zalasku napusti dužnost“.

Američki Nacionalni radio prenosi mišljenje Kori Šejk, koja je veteran u službi nacionalne bezbednosti, Pentagonu i Stejt departmentu, da je „kampanja ‘najvećeg pritiska’ Trampove administracije donela malo rezultata“, pa otud zabrinutost od nepromišljene završnice, ali je utešna procena da ljutiti Donald ne može da računa na potrebno razumevanje saveznika.

Jednako iskusni Nikolas Berns na osetljivim državnim poslovima potvrđuje da su američki spoljnopolitički eksperti zabrinuti zbog mogućnosti kaznene lekcije „iz predostrožnosti“: „Ovakav scenario bio bi direktan udarac na našu nacionalnu bezbednost više sledećih godina, a sasvim sigurno na tim izabranog predsednika Bajdena.“

Pažljivi analitičari istovremeno zapažaju da je Eliot Abrams, specijalni čovek Stejt departmenta za Iran i Venecuelu, upravo posetio Izrael.

Od novinarskog pitanja o mogućem udaru na Iran, zaštitio se već dobro poznatim odgovorom da Amerika nije saobraćajni policajac, koji se bavi zelenim i crvenim svetlom na semaforu.

Posebno revnosni posmatrači su zabeležili i razgovor video linkom načelnika generalštaba u Tel Avivu i Vašingtonu.

Proročanstvima, kao prilog sumnjama „šta se sprema“, dodaje se i Trampova odluka o smeni ministra odbrane Marka Espera (kome Ovalna kancelarija očito ne zaboravlja protivljenje da pošalje vojsku na građane tokom letošnjih demonstracija) i postavljenju Kristofera Milera, odanog predsednikovim uverenjima, kao i par drugih ideoloških pročišćenja, „tokom noći dugih noževa“, kako je jedan reporter slikovito video brzopotezne promene u Pentagonu.

Konačno, o čemu nema nagađanja, u Izraelu će (od srede do petka) tri dana boraviti Majk Pompeo, američki ministar spoljnih poslova i jedan od najvećih Trampovih lojalista do poslednjeg daha, koji svojom bliskoistočnom turnejom potvrđuje testament predsednika SAD kome „pada zastavica“.

Najavljuje se da će državni sekretar sa domaćinima (premijer, ministar odbrane, šefovi diplomatije i Mosada) razgovarati o „istorijskim naporima Donalda Trampa da ostvari mir i saradnju širom Bliskog istoka“ i u tom zavetu daljih pritisaka na Iran, kome su Sjedinjene Države obnovile jednostrane sankcije, pošto su 2018. napustile međunarodni sporazum o denuklearizaciji Teherana.

Odmereniji izraelski znalci ukazuju da „u ovom trenutku Iran nije blizu A bombe, jer još nema dovoljno obogaćenog uranijuma do potrebnog stepena za vojnu upotrebu“.

Ako se to to dogodi – dodaju – „časovnik će početi da otkucava, ali bez toga ili nekog drugog posebnog obaveštajnog podatka zaključuju da nema razloga za „lekciju“ Teheranu.

Vladi Benjamina Netanijahua, čini se, biće posebno važan na prvi pogled „izletnički deo“ Pompeovog boravka, koji Bibiju i njegovom okruženju znači dragocenu poslanicu.

Jedan američki državni sekretar će, u okviru zvanične posete – još bez službene potvrde, ali pripreme su obavljene – otići na Zapadnu obalu – gde će biti gost jevrejske vinarije Sagot, nadomak palestinske Ramale.

Pre godinu dana, naime, šef Stejt departmana je izjavio da Amerika (više) „ne smatra jevrejska naselja (na okupiranoj teritoriji) ilegalnim“ – podseća Tajms of Israel – a pošto je već prilikom prethodne posete, u društvu izraelskog premijera, bio u arapskom Istočnom Jerusalimu, istina pred Zapadnim zidom, jevrejskom svetinjom.

Uz ambasadu SAD preseljenu u Jerusalim, Trampova administracija je temeljno „presvukla“ američku politiku.

Pompeo će otud biti posebno pozdravljen u vinariji Sagot (vlasnik je jevrejski tajkun sa Floride), koja od prošle godine u znak podrške takve proizvodi i prodaje vino sa njegovim imenom (kupaž kaberne sovinjona, širaza i merloa).

Kolumnista uglednog dnevnika Haarec Gideon Levi, gosta podruma Sagot dočekuje drugačijom zdravicom, otrovno jetkom porukom latinske izreke in vino veritas: „Da je Pompeo bio državni sekretar sredinom prošlog veka, najverovatnije bi bio srećan da poseti vinariju u Južnoj Africi, gde bi mogao da digne čašu u čast domaćina, uverenih da je aparthejd sistem koji ne krši međunarodni zakon. Svoje ministarsko službovanje završiće u vinariji smeštenoj u srcu jednog drugog aparthejda.“