Na ustoličenju Donalda Trampa u Vašingtonu, uvođenju u dužnost do tada samo izabranog četrdeset petog predsednika SAD – sa ili bez štampane pozivnice – biće možda i blizu milion ljudi, ali samo hiljadu šest stotina pravih gostiju.
Komitet za ceremoniju inauguracije Kongresa predao je senatorima i članovima Predstavničkog doma 250.000 karata za sedenje i stajanje, a oni ih dele na razne načine – pa i lutrijom – biračima i partijski ili poslovno bliskom svetu. Mogu ulaznice i da se kupe „iz druge ruke“ (cena dostiže 14.500 dolara za bolja mesta, beleže agencije), što po mišljenju organizatora „narušava duh događaja“, ali federalni zakoni se takvom trgovinom ne bave. Ovakvi poslovi su – formalno – ipak kažnjivi, po propisima država i lokalnih vlasti.
Besplatno posmatranje (očekuje se oko pola miliona ovakve publike) je moguće sa udaljenijih mesta od centralne platforme – iza leđa publike sa kartama – ali će organizatori poboljšati vidljivost slikom sa velikih ekrana.
Bezbednosna provera za mesta sa pozivnicama sadrži i detaljan spisak zabrane unošenja opasnih predmeta, među kojima su: sprejevi, alkohol, vatreno oružje i municija, životinje, ruksaci, koferi, bicikli, iole veće torbe, stolice, dronovi, eksploziv, noževi svih vrsta, pa i džepni, laseri, trube, megafoni, igračke u obliku oružja, kišobrani, transparenti i razne druge naprave.
Zvanično pozvani gosti na tribini, na kojoj će Tramp pred predsednikom Vrhovnog suda položiti zakletvu od trideset pet reči, biće pored Baraka Obame i bivši šefovi države (Klinton sa Hilari, Buš stariji će zbog zdravlja i godina izostati, ali njegov vršnjak, 92-godišnji DŽimi Karter je potvrdio dolazak), ministri, dosadašnji i budući, članovi Kongresa, guverneri, najviši civilni i vojni zvaničnici Sjedinjenih Država i diplomatski kor (sa suprugama), ali samo ambasadori.
Strani državnici koji mogu biti pozvani su jedino prvi susedi, premijer Kanade ili predsednik Meksika. Ovog puta to nije slučaj.
Ivan Vujačić, kao ambasador Srbije dva puta je prisustvovao inauguraciji, 2004. DŽordža Buša mlađeg i 2008. Baraka Obame: „Naravno da to nisu prilike za političke i poslovne misije. Ozbiljni razgovori i susreti jednostavno nisu predviđeni. To je ceremonija, posebno svečani trenutak za Ameriku, ali ne manje značajan i za svet. Iz uopštenih mesta u govoru novog američkog predsednika treba otkriti nešto što sigurno nagoveštava buduću politiku Bele kuće, posle svih predizbornih najava.“
Brojni balovi, više ili manje glamurozni, pored parade, deo su festivala. Na neke predsednik svrati uz govor od minut-dva i rukovanje, ali su svim gostima proslava mesta za stolom prestižna, obično skupa stvar za koju se daje novac ili se nađe dobrotvor koji će nekom iz svojih potreba, samarićanskih ili poslovnih, kupiti ulaznicu. Takav gost, što je dalje od Vašingtona, kasnije se rado legitimiše pozivnicom kao da mu je predsednik bio domaćin, iako ga je – kao i na svakoj ma koliko uspeloj priredbi – najčešće video izdaleka.
Profesor Vujačić objašnjava da brojne skupove posle inauguracije organizuju i grupe za lobiranje, koje svoje klijente snabdevaju pozivima i hrane nadom da je trenutak da uspešno obave poslove i „nismo jedini koji zloupotrebljavamo ovu priliku za potrebe kod kuće“.
Iz Srbije je ovog puta, koliko se iz medija saznaje, krenuo Dragan Marković Palma. Kako je rekao „kartu plaćam iz mog džepa“. U vesti agencije Tanjug detaljnije se objašnjava čitava misija:
„Idu i portparol stranke i vlasnici fabrike nameštaja i preduzeća Kambera. Hotel mi plaća jedan naš poslovni čovek u SAD. Privrednicima sam obezbedio sastanke sa nekoliko biznismena iz Amerike i očekujem neke rezultate, jer gde god sam bio u nekoj državi nešto sam uradio korisno za moj grad i državu.“
Palma je novinarima u Jagodini rekao da će biti „pravi srpski predstavnik“, a da će domaćinima u Vašingtonu staviti do znanja da je „Srbija kuća na putu i da najveća politička stabilnost u Evropi upravo stoji u Srbiji“ i da poslednjih dana uči engleski i da mu „dobro ide“.
Za put se spremao i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, čak je dobio „čitav niz pozivnica za svečanosti“, javila je banjalučka RTRS. Šef predstavništva Srpske u Vašingtonu Obrad Kesić kaže: „Predsednik i njegova supruga imaju karte za polaganje zakletve, koje su obezbedili prijatelji iz Tranzicionog tima predsednika Trampa i mi smo ohrabreni činjenicom da Republika Srpska može može da bude prisutna na tako važnom događaju.“
Predsednik Dodik nije dobio američku vizu.
Vizu nema ni Marinko Umičević, koji je kao direktor banjalučke fabrike obuće tokom američke predizborne kampanje Melaniji Tramp poslao „radne i paradne cipele“, a sada – u priči sajta Mondo – „na balu je dobio sto broj dva, status VIP gosta i priliku da održi govor od tri minuta“. Nameravao je, kaže, da otputuje u Vašington kao svojevrsni ambasador Banjaluke, BiH i regije. Pripremio je i poklone: za predsednika SAD čarape sa vezom i šal u bojama zastave Srpske i simbolima lokalne navijačke grupe; za suprugu Melaniju spavaćicu sa zmijanjskim vezom.
Donald Tramp će u petak preuzeti „nuklearno koferče“, ali ostaje bez bosanskih čarapa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
