Ubod protiv mračnog oblaka

Kako je stvarnost značajno drugačija, to se neće dogoditi.

Pre svega, veći deo vakcina predviđa dva uboda injekcije, čime se odbrana smanjuje skoro skoro na pola. Vakcina Fajzer-Biontek zahteva – jedna od prvoodobrenih za korišćenje – čuvanje na temperaturi od od minus sedamdeset stepeni Celzijusa, pa mnogim zemljama nije lako da brzo osiguraju tako „hladan doček“.

Injekcija Astra Zeneka Oksford, koja sprema svoj masovni pohod (do kraja marta 2021. biće pripremljeno više od 700 miliona doza) je značajno lakša za „negu“: zahteva za skladištenje i transport obične frižidere tokom šest meseci, a slični su uslovi predviđeni (do trideset dana) i za injekciju Moderne.

Sem toga imućnije i veštije države su osigurale većinu isporuka, tako da – po proračunu agencije Blumberg upućene u skoro stotinak narudžbenica – nije malo onih, koje će morati da, zbog logistike ili siromaštva, dođu na red red tek 2022, možda i kasnije.

Prema poslednjem nalazu Svetske zdravstvene organizacije više od pedeset vakcina za odbranu od kovida 19 nalaze se u različitim fazama ispitivanja „borbene gotovosti“, neke za petama onih koje ljudi već primaju.

Možda izgleda neočekivano, ali po pregledu Njujork tajmsa, Iran je, recimo obavio „prvi korak“ provera, Kuba drugi, dok su naučnici Kazahstana prešli u treći, završeni krug.

Agencija AFP je prenela da je udružena grupacija Astra Zeneka i univerzitet u Oksfordu dositgla „pobedničku formulu“, koja obezbeđuje stopostotnu zaštitu od kovida.

Direktor farmaceutske kompanije Paskal Soriet je izjavio da se spravljeni recept pridružuje Fajzeru i Modernoj i da već 4. januara očekuje dozvolu za korišćenje u Britaniji.

Najveća kampanja vakcinacije u istoriji je počela simbolično, od pelcovanja medicinskih sestara i građana u odmaklim godinama, negde od državnika „za primer narodu i biračima“, svakako uz mnogo nada, preračunavanja, nekad i neprijatnih iznenađenja (u SAD, u blizini Njujorka, istražuje lutrijski oglas o izvlačenju premije, „ko se prvi javi, dobija injekciju“, mimo propisanog redosleda).

Evropska unija je krenula prema orkestriranom dobitku za svih svojih 450 miliona građana.

U početnom pohodu, koji pokazuje koliko je ko na samom startu odmakao u masovnoj primeni antikovid melema, u Americi je za nekoliko dana prvu injekciju primilo dva miliona ljudi, u Kini u dužem (precizno neutvrđenom) periodu milion, u Rusiji oko 500.000.

Medijski izvori, naime, pominju da su Moskva i Peking još letos, „pre potpunih stručnih odobrenja“, počeli da vakcinišu građane Sputnjikom V i proizvodom Sinofarma, o čijim se recepturama i proverama manje zna.

Indija ima sopstvene sporazume za proizvodnju 2,2 milijarde doza i planove da, pored vlastitih potreba, snabde i druge države u regionu.

Izrael se, po sabranim podacima, pokazao kao najuspešniji u primeni u čitavom svetu nestrpljivo očekivane lekovite mane.

Prvi je po procentima računatom vakcinisanju na stotinu stanovnika, a na toj tabeli sledi Bahrein, pa Britanija.

Već ove nedelje prvu injekciju u jevrejskoj državi dobijaće 150.000 građana svakog dana.

Premijer Benjamin Netanijahu je izjavio da će tim tempom za mesec dana biti vakcinisano 2,25 miliona stanovnika od ukupno 9,5, čime će biti zatvorena faza zaštite kritično ugroženih, a to su lekari i drugo zdravstveno osoblje i stariji od šezdeset godina (kod kojih je prilikom zaraze, izračunato je, rizik od umiranja 95 odsto).

Do kraja godine Nemačka – na primer – očekuje da joj stigne još 1,3 miliona najhitnije potrebnih doza, a za „širu masu“ vreme dolazi pre početka leta. Italija računa na prispeće 470.000 Fajzerovih punjenja svake nedelje.

Dnevnik Mesađero je radosnu vest o prvoj vakcinaciji propratio naslovom „Počelo je za neke, a za sve ostale od aprila“.

Srbija je zasad primila nešto manje od pet hiljada flašica Fajzerove vakcine.

Predsednik Aleksandar Vučić, među prazničnim darovima, najavljuje da će u januaru 2021. stići još 76.000 doza, a da pre kraja godine očekuje prve količine iz Rusije, pored toga što se pregovara i sa još nekim zapadnim zemljama i kineskim proizvođačima.

Dan ranije, u poletnom raspoloženju ministar zdravlja Zlatibor Lončar je rekao da u januaru očekuje preko milion doza, a premijerka Ana Brnabić dopunjava obećanje uverenjem da će do polovine sledeće godine biti vakcinisan najveći deo građana Srbije.

Britanski univerzitetski profesor teorijske fizike, rođen u Bagdadu, Bedžamin Sadik Džim al Halili uveren je – pišući u Gardijanu koliko je nauka teže i brže nego ikad radila na spasavanju ljudskih života – da javnost veruje naučnicima više nego ranije, ali se i pribojava narativa o pitanjima kao što su, recimo, vakcine, kad se ideološki podstaknuti nađu pred javnošću nadmetanjem ko je brži ili bolji, pa je od „velike važnosti racionalno i kritično razmišljanje“ svih – kako struke, tako i političara, medija i građana – da bi se uklonio mračni oblak.