Udarac po prstima

… predsednik Donald Tramp se upustio u simultanu partiju kažnjavanja Bašara Asada, izazova Vladimiru Putinu i provere sopstvenog snalaženja u tom lavirintu, iz koga je samo nekoliko dana ranije predviđao drugačiji, smireniji izlazak i što se tiče šestogodišnjeg rata i zahuktale političko-diplomatske zaraćenosti Vašingtona sa Moskvom.

Američka ambasadorka u Ujedinjenim nacijama Niki Hejli saopštava da je „odlazak Asada neizbežan“ – „jer sa njim nema političkog rešenja“ – i jedan je od prioriteta Sjedinjenih Država“. U Vašingtonu se jasno nagoveštava da je Trampova lekcija samo „prva proba“, zasad još – kako beleže komentatori – „udarac po prstima diktatoru“, ali i uvodna poruka i njemu i Rusima da ubuduće „ne može da se deluje nekažnjeno“. Istovremeno, državni sekretar Reks Tilerson čuva ravnotežu prisustva SAD u Siriji izjavom da je eliminacija Islamske države još prioritet broj jedan.

Očekivani dvodnevni razgovori Tilersona u Moskvi sa Sergejom Lavrovom i Vladimirom Putinom – koji ga je svojevremeno kao predvodnika naftnog giganta Ekson nagradio Medaljom prijateljstva – ukazaće da li će američko-ruski tekući „hladni rat“ krenuti putem „kontrolisanog smirenja“ ili daljeg raspirivanja vatre. U Moskvi je prošle nedelje rečeno – između ostalih i na nalogu premijera Medvedeva, koji za Trampa kaže kako ga je „za samo dva i po meseca slomila američka mašina moći“ – da je raketni udar SAD u Siriji, na bazu u blizini Homsa, izveden na ivici vojnog sukoba sa Rusijom. Ministar Tilerson je, međutim, okrivio Rusiju da nije sprečila Siriju da ustanike napadne hemijskim oružjem, pa je „saučesnik ili nesposobna da obuzda svog saveznika“.

Objavljeno je, inače, da su Amerikanci pre napada obavestili Ruse, „kako bi se izbegle moguće žrtve među njihovim vojnicima stacioniranim na aerodromu“. Baza Šajrat se prostire na oko deset kvadratnih kilometara i u njoj su raspoređeni avioni Asadovog vazuhoplovstva Suhoj 22 i Mig 23. Odatle poleću i helikopteri ruskih snaga Mi24 i Mi35. Po vestima agencija, do sporazuma o uklanjanju bojnih otrova tu se nalazilo i stovarište hemijskog oružja.

Posle svega, prvom posetom Moskvi državnog sekretara nove administracije, prilika je da se proveri veština njene diplomatije. Među upućenim vidovnjacima se pominje „pragmatizam Putina, koji može da odluči da je dosadašnje obaranje ruke dovoljno“. Andrej Frolov, analitičar iz Moskve, ukazuje da „Rusija želi da okonča sukob u Siriji i da umanji svoje vojno i ekonomsko prisustvo“, pominjući kako kampanja za predsedničke izbore počinje do kraja godine i nema potrebe da se nastavlja rat van granica zemlje, uz neubedljivo objašnjenje narodu zašto Rusija učestvuje u tome“.

Ali, kako je od 2015. Rusija u Siriji „uživo“ kao saveznik i zaštitnik, Asad – zaključuju upućeni – drži da ima sigurna „leđa“, što se i potvrđuje vojničkim uspesima režima, poput zauzimanja Alepa i napredovanjem na više frontova, a – gde zatreba – i diplomatskom podrškom Moskve. Rusija je upravo najavila bolje opremanje sirijske vazdušne odbrane, a uputila je i krstarećim raketama opremljenu fregatu „Admiral Grigorović“ u luku Tartus, pošto je Putin osudio „američku agresiju“, ocenivši je „bitnim udarcem odnosima Rusije i Sjedinjenih Država“.

Pre četiri godine, prethodni predsednik SAD Barak Obama se – kad je Bašar Asad okrivljen za mnogo ozbiljniju upotrebu bojnih otrova – uzdržao (odbrojavanje je već teklo) od slične raketne operacije. Dogovorom sa Moskvom „u dvanaesti čas“ i sprovođenjem „gasnog razoružanja“ Asada verovalo se da je Sirija potpuno lišena svih smrtonosnih zaliha raznih sarina. Londonski Ekonomist sada nalazi da je „Bašar sakrio nešto od svog ogromnog hemijskog arsenala u nameri da ga ponovo upotrebi, kad pomisli da se ukazuje prilika“.

Najosetljivije je i, možda, najpreče pitanje izgleda daljeg američko-ruskog orkestriranja obračuna sa Islamskom državom. Moskovsko otkazivanje „reda vožnje u vazduhu“, kritično važne mere za izbegavanje dodira aviona u vazduhu, neposredna je opasnost. Dugoročnija briga je kako će teći saradnja Moskve i Vašingtona u obračunu sa kalifatom i, posebno, operacija za zauzimanje njegove sadašnje „prestonice“ Rake. Čini se da je i dosad usaglašavanje nedovoljno i sa međusobnim optužbama „ko koga zapravo pomaže pod plaštom borbe protiv islamista“.

Bi-Bi-Si razmatra nastalu brzopoteznu partiju: „Kad je predsednik Tramp ušao u Belu kuću, lider Sirije bio je viđen kao koristan saveznik u borbi protiv Islamske države. Sve priče o promeni njegovog režima su prestale. Ali, napad hemijskim oružjem sve je promenio. Za samo dva dana Amerika je preokrenula svoj stav o Asadu, odredila je ciljeve i udarila. Šta će biti dalje? Ne znamo gde (sve ovo) vodi odnose (SAD) sa sirijskim jakim saveznikom, Rusijom.“

Gambit se nastavlja – najpre potezima vučenim iz Vašingtona i Moskve.