Posle svih vekova postojanja dveju crkava i hiljadugodišnjeg hrišćanskog raskola u petak će se prvi put u istoriji sresti biskup Rima, poglavar svih katolika, i patrijarh Moskve i cele Rusije. Dvočasovni razgovor pape Franje i patrijarha Kirila u Havani, naizgled nimalo očekivanog mesta za sastanak ovakvih velikodostojnika, neće biti razgovor o teološkom pomirenju, već o zajedničkoj zabrinutosti za opstanak hrišćana u ovozemaljskom paklu Bliskog istoka i drugim sličnim delovima sveta. To je, svakako, i posebno vredan doprinos ka dalekom jedinstvu hrišćanstva, iako samo u aerodromskom salonu, ali neizbežno ima i političku notu.
Saopštenje Moskovske patrijaršije je dovoljno prekorna poruka duhovnika svim nemoćnim državnicima i njihovim propalim računicama: „Stanje kakvo se danas razvilo na Bliskom istoku, u severnoj i centralnoj Africi i u nekim drugim regionima, u kojima islamistički ekstremisti obavljaju pravi genocid nad hrišćanskim stanovništvom zahteva hitne mere i bližu saradnju dveju crkava. U sadašnjoj tragičnoj situaciji neophodno je da se stave na stranu međusobna neslaganja i udruže napori u cilju spasavanja hrišćanstva u oblastima u kojima je izloženo najsvirepijem progonu.“ Ipak, nestrpljiva ruska diplomatija nije sasvim uspela da odoli sopstvenim interesima, pa je Aleksandar Avdejev, ambasador u Vatikanu, našao za potrebno da naglašeno izjavi kako je „u uslovima zapadnih sankcija sastanak dvojice crkvenih lidera potvrda hrišćanske civilizacijske uloge Rusije“. Doduše, i kad je počelo rusko bombardovanje Sirije, patrijarh Kiril je napor predsednika Putina za podršku Asadu nazvao „svetom borbom“.
Predsednik Vladimir Putin ne propušta prilike da sunarodnicima, kao vernik i državnik, vidljivo pokaže bliskost sa (pravoslavnom) crkvom, pa i ovom prilikom ima posmatrača koji smatraju da postoji njegova „bar prećutna saglasnost“ sa odlukom patrijarha. Viđenja o moskovskom udruženom crkveno-državnom delovanju, ovom prilikom izostaju, mada, neizbežno, ima napomena kako je Sveta stolica „uvek sumnjala da odvojenost crkve i države u Rusiji nikad nije bila stvarno jasna, još od dobra careva“. Ruski pravoslavni patrijarh posećuje Kubu, Paragvaj, Čile i Brazil, dok katolički papa ide u Meksiko, ali će im se putevi ukrstiti u Havani, kao prilika da se to, što se godinama pažljivo priprema, ne dogodi u Evropi, gde su međuhrišćanske podele mnogo neposrednije.
Sasvim je sigurno da susret nije slučajna, brzopotezna improvizacija. Razumljivo je objašnjenje upravo iz izvora Moskovske patrijaršije, koje prenosi i sajt Srpske pravoslavne crkve: „Sastanak jednog poglavara ruske i rimokatoličke crkve pripreman je je dugo vremena. Tokom 1996. i 1997. godine vođeni su intenzivni pregovori oko organizovanja susreta blaženopočivšeg patrijarha Alekseja Drugog i pape Jovana Pavla Drugog, koji bi bio održan u Austriji, ali su obustavljeni usled problema sa kojim sa dogovor suočio. Na prvom mestu, prepreka su bili postupci grkokatolika u Ukrajini i prozelitizam katoličkih misionara na kanonskoj teritoriji Moskovske patrijaršije. Jerarsi ruske pravoslavne crkve nisu, međutim, nikad odbacivali mogućnost takvog susreta u budućnosti, kad budu ispunjeni neophodni uslovi. Svih ovih godina ključna prepreka ležala je u Uniji. Problem je i dalje prisutan, ostavljajući nikad zaceljenu krvareću ranu, koja sprečava punu normalizaciju odnosa između dveju crkava. Uprkos preprekama crkvene prirode odlučeno je da se hitno održi sastanak Njegove svetosti patrijarha Kirila i rimskog pape Franje.“
Revnosni hroničari nalaze da se u prošlih dvadesetak godina povremeno nagađalo o zakazivanju susreta (pominjana su različita pogodna „neutralna mesta“ u Evropi) prethodnika pape Franje sa ruskim patrijarsima, ali se to nikad nije dogodilo. Moskva je uporno odbijala „napade“ diplomatskog detanta iz Vatikana. Posle sedam godina na tronu, patrijarh Kiril, čini se, oseća dovoljnu domaću sigurnost da se odluči za – u ruskoj pravoslavnoj tradiciji gotovo nezamisliv „greh“ – sastanak sa biskupom Rima, poglavarom jedne milijarde katolika. Još samo pre dve nedelje iz patrijaršije su, kao potpuno neutemeljene, demantovane najave da predstoji takvo viđenje i razgovor.
Prva među jednakima u istočnom hrišćanstvu, dok je Ruska crkva sa dve trećine od oko 220 miliona pravoslavaca u svetu, najbrojnija, Vaseljenska patrijaršija je susret na vrhu, posle stoleća raskola sa Vatikanom imala još 1964. kad su se u Jerusalimu sastali patrijarh Atenagoras i papa Pavle Šesti. To je vodilo ukidanju davnih anatema, odluka o međusobnoj ekskomunikaciji i 1965. zajedničkoj katoličko-pravoslavnoj deklaraciji o većoj harmoniji među crkvama. Kasnije su sledile i druge posete i umirujuće poruke, naravno za daleku budućnost ostavljajući rasprave o pomirenju u tumačenju osnovnih dogmi. U junu će se na Kritu okupiti hiljadugodišnju sabor istočnog hrišćanstva, pa se patrijarh Kiril i za taj put priprema, svojom
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
