Upotreba mladih lavova

Među njima i dvadeset devetoro dece. Još šezdeset šest gostiju – među njima i mladenci – ranjeni su; četrnaestoro je u kritičnom stanju. Dan kasnije u Kirkuku, dvanaestogodišnjeg, možda nešto starijeg dečaka, srećom su savladali policajci pred šiitskom džamijom u iračkom gradu, samo par trenutaka pre nego što je nameravao da detonira pojas napunjen eksplozivom. Snimci prikazuju uplakanog mališana u majici fudbalskog kluba Barselona sa slikom Lionela Mesija. Loren Šapui, savetnik Unicefa za zaštitu dece na Bliskom istoku i u severnoj Africi, objašnjava:

„U ranijim ratovima deca su uglavnom upotrebljavana kao kuriri za prenošenje poruka i golobradi špijuni. Sada su uposlena u mnogo opasnijoj ulozi.“ Iskusni znalac prilika dodaje: „Sve strane u ovom sukobu, uključujući i provladine milicije (u Iraku i Siriji), krivci su u korišćenju dece. Ono što izdvaja Islamsku državu jeste zloupotreba veoma mladih, mnogo veću od drugih.“ Renate Vinter, ekspert UN, dodaje saznanje da „mnogo dece bombaša ili snajperista, posebno onih sa mentalnim tegobama, i ne shvataju šta ih očekuje“. Obećano im je da će stići u raj i „tamo će imati sve što požele“.

Veoma je teško utvrditi koliko dece razne grupe u Iraku i Siriji pripremaju za terorističke kamikaze. Poznavaoci prilika računaju da je na obuci najmanje njih 1.500. Pored regrutovanih otmicom i prinudom ili dobrovoljaca iz sredina zanesenih Bagdadijevim propovedanjem, kao i dece Evropljana, procena je da je u Kalifatu oko trideset hiljada žena u drugom stanju. Njihovim bebama strateški je namenjena uloga budućih pouzdanih, kako ih ideolozi džihada ponosno zovu, „mladih lavova Islamske države“. Britanska Kviliam fondacija nalazi da od prošle godine ISIS upadljivo više koristi decu kao – kako misle njegovi planeri – „svojevrsnog oružja u medijima“. Nikita Malik, koja je vodila istraživanje, smatra da ISIS „pokušava da prikazivanjem dece demonstrira da vazdušni udari na nju u Siriji nisu poraz i da Kalifat nije savladan „. Dok se deci ugrađuje mržnja, poruka svetu je: „Ne brinemo šta radite, mi ovde podižemo još borbeniju generaciju, duboko privrženih, koja će nastaviti da postoji čak i ako gubimo teritoriju.“

Dril dece, beleži magazin Špigel, razgovarajući sa dvojicom braće Ahmedom (16) i Amirom (15), koji su posle devet meseci zatočeništva uspeli da pobegnu, počinje „bezazlenom socijalizacijom“ – nuđenjem slatkiša i nošenjem zastave na priredbama, a kasnije prelazi na školovanje, mimo početnih časova Korana. Jedna od retkih studija sačinjenih na Zapadu otkriva da po normama Kalifata deca odabrana za „sveti boj“ počinju obrazovanje od četvrte godine, da bi bi od desete kandidati bili učeni ratnim veštinama, oružju i eksplozivima (časovi fizike i hemije su lekcije o pravljenju bombi, a poznavanje geografije je slika sveta, koji na mapi čine svetli predeli islama i mračna područja nevernika).

Upućeniji izveštači pominju da mobilisanu decu ISIS plaća oko šezdeset dolara mesečno (drugi manje), a porodice dobijaju „zdravu korpu“ sa nešto hrane u kojoj oskudevaju. Novinar Aktal Elvani, koji pomno prati tinejdžerske džihadističke grupe, tvrdi da uz „neprekidno ispiranje mozga privedene dece, neki roditelji preterano i ne pokušavaju da spreče njihovo odvođenje iz straha da će oni biti zatvoreni ili ubijeni, kao izdajnici“. B-Bi-Si beleži da je za poslednjih godinu dana udvostručen broj dece koja su izgubila život kao borci ISIS-a, a da je 2015. bilo tri puta više malih ratnika nego 2014. I pored veoma oskudnih podataka veruje se da je među njima 60 odsto bilo starosti između 12 i 18 godina, a šest procenata još mlađih (osmogodišnjaci ili samo nešto stariji). Američki centar za borbu protiv terorizma navodi da je skoro polovina nastradala u samoubilačkim akcijama.

Pored mališana iz Sirije i Iraka, na spisku dobrovoljnih ili nateranih šahida su većinom deca iz arapskih država, ali i iz Britanije, Francuske, Australije, Nigerije i, naravno, i iz „ostatka sveta“. „Davali su nam neke pilule, koje u početku nismo hteli da gutamo, ali kasnije smo – kao i odrasli – morali i onda smo verovali u sve što su nam govorili“, ispovedaju se retki, srećni begunci iz pakla.