Veliki kiparski ispit

Predsednik Nikos Anastasiadis i Derviš Eroglu, sa turske strane, pokušaće da (diplomatskom predigrom posrednika: nabrajaju se SAD, Britanija, Evropska unija, Grčka i doprinos Turske) konačno obostrano prihvaćeni putokaz pretvore u sporazum o stvarnom državnom zajedništvu.

Pred prvi formalni sastanak u Nikoziji (pod okriljem Lize Butenhajm, predstavnice generalnog sekretara UN) predsednik Anastasiadis je bio dovoljno oprezan – kaže da je“najteže tek pred nama“, a sumnjičave među svojim sunarodnicima je pozvao da pokažu „strpljenje i uzdržanost i jedinstvo u osetljivom trenutku“. „Pripremljena zajednička izjava, koja zadovoljava osnovne principe, nije rešenje kiparskog problema nego samo određuje parametre okvira u kome dve zajednice moraju da se kreću“, poručio je.

Posle monaha – arhiepiskopa Makariosa – kao prvog i komuniste Hristofiasa („crvena ovca“, kako su ga pominjali u Evropskoj uniji) kao prethodnog, Kiprani su za sedmog predsednika republike 2013. izabrali Nikosa Anastasiadisa, liberalnog konzervativca po ideologiji i političara „desno od centra“, lidera Demokratskog zbora (DISI). Dobio je, u tom trenutku, većinu glasova prevashodno kao mesija za izbavljenje od ovozemaljskog finansijskog potopa pred kojim se našlo mediteransko ostrvo. Među biračima na jugu sizifovsku preokupaciju – obrazac odnosa sa Turcima na severu – u tom trenutku potisnulo je spasavanje od neposredne pretnje – nacionalnog bankrota.

Danas je predsednička misija drugačiji ispit. Anastasiadis je deceniju ranije jedini među kiparskim političkim vođama podržao plan Kofi Anana o dve federalne zone sa labavom centralnom vladom, kao obrazac za zemlju nepopravivo raspolućenu ratom 1974. Na turskoj strani, na referendumu je ponuda tadašnjeg generalnog sekretara UN ubedljivo prihvaćena, Grčka se izjasnila dvotrećinskim – „ne“.

Predsednik koga su njegovi Grci 2004. videli kao otpadnika sada konačno može da osvojenu vlast uloži u apostolsku misiju pomirenja kiparskog juga i severa, ali nikad bez izlaganja plovidbi između domaćih političkih Scila i Haribdi. Samo su vladajući Demokratski zbor i u opoziciji najjača partija, komunistički AKEL, dve najveće stranke, pružile podršku početku razgovora, dok je uticajni koalicioni partner centristička Demokratska partija (DIKO) protiv. Njen lider Nikos Papadopulos govori o „nesolidnoj osnovi, punoj dvosmislenosti, za loše rešenje“. Anastasiadis odbacuje otrovne strele o „bezgrešnom začeću nezakonite federacije“, „troglavom suverenitetu“ i „još jednoj stranici knjige o političkim koncesijama učinjenim od strane kiparskih Grka“. Sve takve optužbe su, uzvraća predsednik, „netačne i opasno neosnovane“. Protivnici sedanja za sto sa Erogluom, međutim, pozivaju na „udruživanje u front otpora pred postavljenom zamkom“.

Mapa puta, „pošto je status quo neprihvatljiv“, data medijima i pre susreta Anastasiadis -Eroglu, uokviruje budućnost:

Ujedinjeni Kipar, kao federalna država, biće utemeljen na političkoj jednakosti Grka i Turaka, imaće jedinstven međunarodni identitet i jedan suverenitet, kakav uživaju sve članice UN, koji proističe podjednako od samostalnosti obe zajednice. Postojaće jedinstveno kiparsko državljanstvo, uređeno po federalnom zakonu. Svi će, takođe, biti građani ili grčke ili turske konstitutivne države (ovaj ključ biće interan i ni na koji način zamena za jedinstveno kiparsko državljanstvo). Ustav će, kao vrhovni zakon, precizirati sve nadležnosti u složenoj formuli nezavisnosti i povezanosti i neće dozvoliti bilo kakvo preklapanje i mešanje. Za moguće sporove je nadležan Federalni vrhovni sud. Biće zabranjena svaka secesija ili unilateralna promena, a čitav sporazum biće odobren na istovremenom referendumu grčke i turske zajednice. Bila kakva arbitraža je, u kasnijim nedoumicama, isključena.

Optimisti među upućenima smatraju da je nacrt „najbolji moguć recept da zadovolji sve“. Najzad, predviđen je i alibi za svaku priliku. „Pregovori su bazirani na principu da ništa nije prihvaćeno dok sve nije dogovoreno“ – za svaki slučaj, znajući prošlost. Ali, kocka je bačena.