Balkanski reporter londonskog Gardijana izveštaj je začinio jetkom poukom da je „Aleksandar Veliki bez ikakve sumnje bio Makedonac, ali ta odrednica je, u današnjem smislu reči, davno mrtva; kontinuitet sa njim Jorgosa Papandreua i Nikole Gruevskog je isto toliki koliko i britanskog premijera Dejvida Kamerona sa, ko god da je bio, graditeljem Stounhendža“. Zatim zaključuje: „Obe, i Grčka i Makedonija treba da prekinu sa balkanskim stereotipom – istorija treba da bude ostavljena istoričarima, a tekuća realnost političarima.“
Jedno od trajnih balkanskih opterećenja je gotovo dvodecenijski spor Atine i Skoplja oko imena severnog suseda, koje južni ne priznaje, uz optužbe za „istorijsku otimačinu“ ili čak potajne teritorijalne apetite.
Skoplje drži da je njeno pravo na „čisto ime“ iskonski nedodirljivo. Nacionalni zanos je, međutim, nekad nekontrolisan. Univerzitetski profesor Stefan Vlahov Micov – na primer – zalažući se za „nacionalnu čvrstinu“ u skopskom Vremenu piše: „Za razliku od mnogih zemalja i naroda, Makedonija i Makedonci su poznati na svetu još od biblijskih vremena. Uspeh se veoma teško preživljava. Ne kaže se slučajno da pobeda ima mnogo roditelja i ortaka. Makedonska imperija Aleksandra Velikog je najtipičniji primer, među mnogima. Posle smrti makedonskog vladara, prvo su Grci poželeli da ga prisvoje…“. U nabrajanju ambicija drugih profesor pominje čak i Srbe.
Današnji privremeni makedonsko – grčki diplomatski recept oslovljavanja i praktičan trgovačko- finansijski protok dovoljni su samo za održavanje tekućih potreba. Strpljiva posrednička misija iskusnog Amerikanca Metju Nimica u traganju za trajnom formulom, takođe, ne napreduje.
Grčka Makedoniji NATO članstvo i dalji korak bliže EU vetom drži „na dugom štapu“, ali i sebi u Briselu (sada iritiranom i dužničkom omčom Atine) i Vašingtonu pomalo zagorčava raspoloženje zamornom, „jednom više balkanskom glavoboljom“.Za ovu jesen, sa više strana oprezno se nagoveštava različito stepenovan pomak.
Premijer Gruevski upravo potvrđuje privrženost svoje vlade rešavanju sukoba sa Grčkom „povezanog sa imenom i identitetom“, napominjući da će svako konačno usaglašavanje biti stavljeno pred narod – na referendum. Najavljuje se i mogućnost sastanka predsednika vlade sa Jorgosom Papandreuom u Njujorku, tokom septembarskog rada Generalne skupštine UN, a iz raznih izvora i najnovija Nimicova ponuda, koja bi mogla da glasi „Vardarska Makedonija“ ili „Severna Makedonija“. Zvanično, ipak, „nema ničeg novog“. Oslanjajući se na diplomatske izvore govori se da bi nešto trebalo da se „porodi“ do novembarskog samita NATO u Lisabonu.
Atinski ugledni dnevnik Katimerini, kako su prenele agencije, beleži da su Makedonija i Grčka pod pritiskom da dotle reše dugo postojeći spor“.
Analitičari skopskog Dnevnika cene da je jesen vreme za odluku: „Atina želi da se oslobodi kamena, koji je uz ekonomsku krizu sve teži, a i da izbegne međunarodni pritisak, pa je septembar neformalni rok određen za kakvo- takvo rešenje. Grčki izvori spekulišu da je moguće da na zasedanju Generalne skupštine UN Gruevski i Papandreu usvoje nekakav dokument.“
Predstavnik Ministarstva spoljnih poslova Grčke potvrđuje da je njujorški susret premijera moguć i ponavlja da njegova zemlja „nastavlja da radi u dobroj nameri da se nađe rešenje“, ali odmah podseća i na „višegodišnju nepopustljivost druge strane“.
Šef makedonske diplomatije Antonio Milošoski, izbegavajući bilo kakva proročanstva, kočnicu vidi u „tabuu koji nosi moderno grčko društvo kao nasleđe hladnog rata, pa su njegovi političari taoci nacionalističke politike.“
Grci misle da je to upravo stanje i opterećenje druge strane. Milošoskog grčki mediji predstavljaju kao ministra koji „širi nacionalizam i provocira Grke“.
U međuvremenu, u okviru uređenja novog urbanog lica grada Skoplja, na centralnom trgu do 2014. priprema se podizanje spomenika – kolosa Aleksandru Velikom, visine osmospratnice i uz najavljeni trošak od tri miliona evra. Južnim susedima tako nešto je „prst u oko“. Kritičari, pored estetskih zamerki i brige oko novčane računice, postavljaju i razumljivo pitanje: „Mi imamo dobrih sto godina istorije, počev od otpora Otomanskoj imperiji, o kojoj treba da govorimo. Zašto nam je potrebno da dokazujemo da smo najstarija nacija u Evropi?“
Politički eksperti, koji nisu optimisti da će sa Grcima doći do rešenja u vremenu koje se pominje, uz kombinaciju sa procesom pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, razmišljaju: „To što od februara nismo od posrednika Nimica čuli nikakvu inicijativu, kazuje da su razgovori u ćorsokaku. A oni što predlažu da čekamo odluku iz Haga, treba da pogledaju na Beograd i da vide šta se događa kad se igra samo na jednu političku opciju.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
