Vrabac u ruci

Ne tako davno optimisti su smatrali da do proleća čvor mora da se preseče, zapravo pre aprilskih izbora na turskom severu, na kojima je „tvrdi“ Derviš Eroglu – Talatov protivnik – unapred viđen kao pobednik. Odluka o novom lideru ostrvskih Turaka i predsedniku dolazi 18. aprila (ako prvi krug bude dovoljan). Pregovori dve zajednice ostaju u nasleđe. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun traži „više hrabrosti“ obe strane, posle brodoloma svih prethodnih pokušaja, konačno i Ananovog plana 2004.

Posle 71 dosadašnjeg sastanka Grka Hristofiasa i Turčina Talata, pod okriljem Ujedinjenih nacija, još nema nema celovitog rezultata; kratko zajedničko saopštenje pitijski potvrđuje „privrženost dogovoru, koji je dostižan“. Ugledni istanbulski list „Hurijet“ ističe „ozbiljan napredak poslednjih meseci u oblastima uporavljanja i nadležnosti vlasti, ekonomije, uređenja odnosa sa EU, a prvi put posle više od četiri decenije razgovora na ostrvu, imamo nacrte trideset jednog dokumenta“. Tumači dometa objašnjavaju da je reč o „integralnom pristupu, što znači da ništa nije usaglašeno, dok sve nije prihvaćeno“. Svakako, Grci kategorički odbacuju formulaciju, a i pomisao, o dvema suverenim i ravnopravnim „ustavnim državama“, koje bi vodile spoljne poslove, uključujući i ekonomsku i kulturnu politiku, što bi bilo formalizovanje podele.

Upućeni ukazuju da su preostale tegobne prepreke – imovina građana izgubljena u ratu 1974. i prava garantora – Grčke, Turske i Britanije – na vojnu intervenciju, ali po Talatu, „i na formule za to ne treba još mnogo vremena“.

Eroglu se uzda da razočaranost među turskim biračima dosadašnjim skorom donosi njemu glasove, dok Talat veruje da je ostvario veliki napredak u pregovorima, ali istraživanja pokazuju da je naklonost za takvo uverenje mršava: zaostaje deset poena. Čak ima i predviđanja da će Eroglu pobediti u prvom krugu. Ipak, ne treba da se o stvarnom ishodu zaključuje brzopleto. Verovatnija je, prema komentatoru „Hurijeta“, „tesna trka i druga runda“. Zahuktalo predizborno odbrojavanje na severu Kipra pretvorilo je kampanju za pripremu referenduma o mogućnosti budućeg federalnog uređenja ostrva.

Naravno, i socijalista Talat, pomirljiviji prema lakše ostvarivom zajedničkom imenitelju i Eroglu, koji nastupa osloncem na „realnosti Kipra“, što podrazumeva dve države, ističu da će nastaviti proces za postizanje rešenja sa grčkim jugom. Derviš Eroglu, sada premijer, u svom viđenju je advokat utešne federacije dve demokratije i dva naroda povezana razblaženom federacijom.

Ipak, prema različitim lokalnim Galupima, 65 odsto kiparskih Turaka i Grka su skeptični prema rešenju o kome dosad pregovaraju Hristofias i Talat, što je značajan nagoveštaj koliko će biti teško da se na istovremenim referendumima dva naroda „proda“ sporazum dvojice umerenih realista.

Mehmet Ali Talat u kampanji tvrdi da bi – kako prenosi agencija AP – pobeda Eroglua ne samo uništila dosadašnji „ozbiljan napredak“, već bi i potkopala put Ankare u Evropsku uniju, uticala bi na stabilnost istočnog Mediterana i umanjila bi njegov ekonomski rast: „To bi bila opšta propast, vodila bi u izolaciju i značila bi veliki poraz za sve Turke“. Dimitris Hristofias, koji nije pred izborima, već je saopštio da 2013. neće tražiti drugi mandat „ako ne bude mirnog rešenja u ovom ciklusu“. Predsednik Kipra predlaže i novi format razgovora – međunarodnu konferenciju, uz učešće stalnih članova Saveta bezbednosti UN, Evropske unije, Grčke, Turske, međunarodno priznate Republike Kipra i predstavnika dveju etničkih zajednica na ostrvu.

Hristofias upozorava i sunarodnike, da bi bila „fatalna greška i poklon turskoj strani, „ako bismo napustili cilj – federaciju dve zone i dve zajednice“. To je bolan kompromis, kaže, ali ga prihvatamo da bi se okončala okupacija i izbegla trajna podela, a pomisao da se u konačnom ishodu izbegne rotacija budućeg predsednika vodila bi u ćorsokak – odgovornost i krivica bi pale na Grke.

Arhiepiskop Kipra Hrizostom je uoči Uskrsa, kao prvi poglavar kiparske pravoslavne crkve posle 1974, prešao na sever i posetio opustele manastire i crkve. Očekuje se da će uskoro otići i preko mora i u Turskoj imati susret sa premijerom Redžepom Taipom Erdoganom. Misije, izvesno, nisu samo molitvena hodočašća. Duhovnici, čini se, gube strpljenje sa političarima.