Zaboravljeni rat

Saudijsko bombardovanje pogrebnog skupa u Sani, u kome je ubijeno 140 i ranjeno pet stotina okupljenih na molitvi i ispraćaju pokojnika i brzo zatim, bez pogotka, ispaljene rakete pokreta Huti na brodove mornarice SAD, koji su plovili u blizini nemirne obale, praćeno kasnije američkim preciznim uništenjem radara na kopnu, dramatično su obnovili interesovanje i brigu sveta za zamršeni jemenski čvor.

Koreni građanskog rata, raspaljenog u prošlih dvadeset meseci – u kome su akteri i spoljni učesnici, direktni ili zainteresovani – nalaze se u neuspelom jemenskom političkom proleću, koje je trebalo da donese umirujuću tranziciju pošto je „večiti“ (33 godine u severnom i ujedinjenom Jemenu) autoritarni predsednik Ali Abdulah Saleh novembra 2011. primoran da preda vlast svom zameniku. Abd Rabuh Mansur Hadi je zapravo nasledio haos: pobunjene separatiste, napade Al Kaide, nezadovoljstvo Salehu odanih oficira, korupciju, nezaposlenost i siromaštvo.

Jemenski šiitski pokret Ansar Alah (pratioci Alaha), po svome još 2004. ubijenom osnivaču Huseinu Badru al Dinu al Hutiju, otad poznatom samo kao Huti, iskoristio je priliku i posle par godina umerenog pregovaranja o regionalnoj autonomiji, daljem nacionalnom dijalogu i demokratskoj državi uz poštovanje razlika, osvojio je vlast u velikom delu zemlje, uključujući i prestonicu Sanu iz koje je predsednik Hadi, sunit, pobegao 2015. i posle izbeglištva, uz saudijsku pomoć uspeva da se vrati, ali samo u Aden, odakle ne upravlja državom nego – pod zaštitom saudijskih aviona i Rijada u koaliciji sa sunitskim saveznicima – ratuje sa pokretom Huta.

Stradanje 26-milionskog naroda pokazuju podaci UN, po kojima je pored deset hiljada mrtvih, preko tri miliona ljudi raseljeno, četrnaest miliona živi u nestašici hrane, a po podacima humanitarnih organizacija – 370.000 dece mlađe od pet godina je u smrtnoj opasnosti od gladi.

U proleće 2016. u Kuvajtu započeti mirovni pregovori, uz učešće i Saudijaca, propali su, a sukobi sa dramatičnim porastom broja civilnih žrtava su nastavljeni, posebno skoro dvogodišnje žestoko saudijsko bombardovanje.

Splet sunitsko-šiitske nepomirljivosti u islamu, rivalstva i regionalnih ambicija Saudijske Arabije i Irana (koji je oslonac Huta), strateški položaj moreuza Bab el Mandeb – uskog prolaza između Crvenog mora i Adenskog zaliva – kroz koji prolazi veliki deo svetske nafte, računice sila „koje se pitaju“ – davno ukotvljene Amerike i obnavljanje uporišta Putinove Rusije na širokom prostoru Bliskog istoka – sigurni su nagoveštaji pre daljih zapleta nego skorog jemenskog mira.

Nedeljnik Ekonomist se pita, odmeravajući moguće izlaze iz ovog lavirinta, može li Vašington da pre svega „ukroti“ Saudijsku Arabiju pa nalazi: „Čini se da je to teško ostvarivo, uprkos svim neprijatnostima koje Rijad nanosi Zapadu („kako osuđivati Rusiju za bombardovanje civila u Siriji, kad to isto čine Saudijci u Jemenu, koristeći američku opremu i usluge). Alternativa ovakvoj kraljevini Al Sauda nije liberalizam već radikalni islam, pa je bolje da ona ostaje u prijateljskim rukama, kakve da su.“

„Znači Zapad treba da bude blizak ovakvom Rijadu, ma koliko to može da bude neprijatno“, piše londonski list pominjući istovremeno i mišljenja kritičara koji Saudijsku Arabiju smatraju „nikakvim saveznikom protiv džihada, zbog njenog izvoza doktrine netolerantnog vahabizma“. Londonski nedeljnik podseća da je masakr na sahrani u Sani skrenuo posebnu pažnju na saudijsko dvadesetomesečno delovanje u Jemenu uz oružje i opremu iz Sjedinjenih Država, „koje sada preispituju svoju vojnu podršku toj kampanji“, ponuđenu najvećim delom kao neku vrstu kompenzacije za nuklearni sporazum SAD sa Iranom.

Sa druge strane Samjuel Ramani, istraživač na Oksfordskom univerzitetu, beleži da je bivši predsednik Saleh savetovao Hute da „ruskoj vojsci daju pristup u sve jemenske baze, luke i na aerodrome“. Rusiju je pritom opisao kao „najbližeg rođaka u međunarodnoj zajednici“.

Hadi iz Adena je nevoljan da se odrekne svoje od sveta priznate, mada nepostojeće stvarne vlasti. Huti iz Sane neće da polože oružje i predaju teritoriju pre nego što se stvori „vlada jedinstva“.

U biblijsko vreme Kraljevina Sabe, kao preteča današnjeg Jemena, bila je bogata, pa je njena vladarka u desetom veku pre Hrista karavanom kamila natovarenih zlatom, dragim kamenjem i začinima i svojim ženskim čarima mogla da zavede cara Solomona u Jerusalimu. Tri milenijuma kasnije, nijedna strana među dalekim potomcima iscrpla sve sposobnosti da stvara nesreće, pa se sa mirom ne žuri.

Ipak, izaslanik Ujedinjenih nacija Ismail Uld šeik Ahmad je uspeo da dogovori 72-časovni prekid vatre. Kratka pošteda od daljeg krvoprolića – ako uspe – još je samo zrno peska u pustinji.