Ženevski dvoboj

Izbor Ženeve za ovakav razgovor je ugled švajcarskog grada kao tradicionalnog mesta za „vidanje političkih i diplomatskih boljki“.

Može da se razume i kao sentimentalni podsetnik da su se novembra 1985. pored jezera prvi put sastali Ronald Regan i Mihail Gorbačov i složili se o početku kraja Hladnog rata.

Ovog puta se tako nešto se neće dogoditi. Malo je izgleda kako za instant ličnu bliskost, tako i za političko otopljavanje.

„Neće to biti baš prijateljsko viđanje“, ne dvoumi Bi-B-Si.

Njujork tajms unapred oslikava: „Gospodin Bajden je obećao da će održati lekciju gospodinu Putinu o ljudskim pravima i avanturizmu Rusije u svetu, a gospodin Putin će uzvratiti vatru. Po završetku, na odvojenim konferencijama za štampu obojica će najverovatnije tvrditi da su svet učinili bezbednijim mestom, bez obzira na njihova neslaganja i da su se makar saglasili da kontrolišu međusobna neprijateljstva. To bi bilo ne malo i potrebno dostignuće. Diplomatija na vrhu je najpotrebnija da pronađe put da stvari ne postanu još gore.“

Cilj Amerike je, po naznakama koje dopiru iz Vašingtona, da odnose sa Moskvom učini „predvidivim i stabilnim“, ali Rusija pritom mora da se suoči sa posledicama ako se upusti u „štetne aktivnosti“.

Putin se nada i očekuje da će Džo Bajden, kao „čitavog života karijerni političar, sa kojim može da se radi, biti manje plahovit i nagao od svog prethodnika“. Donalda Trampa je, uzgred, nazvao „koloritnom ličnošću, koju možete da volite ili ne, ali ona ne potiče iz američkog establišmenta“.

Iz Kremlja je prethodno upućena i poruka da će „bilo kom stranom napasniku, koji želi da’ujede’ Rusiju biti izbijeni zubi“. Nedavno je – zapaža Britanski radio – Rusija Ameriku uključila u spisak zemalja, koje nisu prijateljske.

U intervjuu televizijskoj mreži NBC, ruski predsednik je Bajdenov prolećni opis njega kao „ubice“ ipak ocenio samo kao „holivudsko mačo ponašanje“. U svojoj predsamitskoj izjavi Bajden je govoreći o Putinu rekao da autokrate imaju izuzetnu moć i ne moraju da polažu račune javnosti.

Istraživač prestižnog londonskog instituta Četam haus Lilija Ševcova slikovitim poređenjem predviđa: „Bajden će kao uvertiru otpevati svoju pesmu o Navaljnom i ljudskim pravima, a onda i Putin svoju da je Amerika ista. Ali, činjenica da se ovaj sastanak održava znači da će posle predjela o ljudskim pravima sagovornici pristupiti glavnom jelu sa menija, a to je – učinimo nešto da smanjimo napetost, pri čemu Putin želi da bude ravnopravan i jednako poštovan“.

„Samit je važan u simboličnom smislu“, veruje Andrej Kortunov (citira ga Bi-Bi-Si), direktor moskovskog Saveta za međunarodne poslove, zaključujući da se „Rusija stavlja u istu ravan sa Sjedinjenim Državama, a Putinu simbolizam nije nevažan“: „On veruje da su SAD protivnik, koji ne želi dobro Rusiji i ne mislim da će takvo viđenje promeniti“, kaže Kortunov, „ali, čak i uz to, moguće je da Moskva traga da temperaturu snizi za stepen-dva.

Rojters u svom ženevskom vodiču podvlači da „Zapad, naime, smešta Rusiju u diktatorsku kleptokratiju, kojom upravlja elita koja se umešala u neodgovorne poduhvate kao što je aneksija Krima 2014, pokušaj mešanja u američke i evropske izbore i seriju špijunaža i pokušaja ubistava u svetu“.

Bela kuća najavljuje da predsednik Džo Bajden namerava da na samitu „obradi“ brojne sporne teme, pored ostalog sajber napade koji se povezuju sa Rusijom, agresivnost prema Ukrajini, kršenje ljudskih prava. Istovremeno, naglašava i nadu da će pokrivena pitanja oko kojih dve zemlje mogu da rade zajedno, navodeći kao primere kontrolu nuklearnog oružja i klimatske promene. Moskva optužbe odbija ili po svom obrascu nevinosti tumači vlastite postupke, pa po Putinovom mišljenju Amerika i drugi sličnih uverenja ustvari treba da se sami „pogledaju u ogledalu“.

Vladimiru Putinu, na kormilu ruske države od dve hiljadite (uz predah na dužnosti premijera) i sa mogućnošću da novim izbornim pobedama vlada do 2036, Džo Bajden će biti „njegov“ četvrti američki predsednik, čiji su mandati četiri godine, sa mogućnošću jednog reizbora. Prvi Putinov partner je bio Džordž Buš, koji je smatrao da je „zavirio u dušu“ ruskog predsednika, pošto su se sastali juna 2001. na Brdu kod Kranja u Sloveniji.

Posebno revnosni istraživači uoči Ženeve 2021. ređaju sve američko-sovjetske/ruske susrete na vrhu, počev od 1943. u Teheranu, kad su Ruzvelt i Staljin, u društvu Vinstona Čerčila, utvrđivali savezništvo u Drugom svetskom ratu, a potom i brojne uspešne, učtive ili propale samite u nepresušnim menama nadmetanja ili saradnje na globalnoj sceni. Bajden (78) i Putin (68) su upravo na svom prvom političkom dvoboju.