„Žuti karton“ na Nilu

Demonstracije u Kairu i više gradova, nevelike po broju učesnika, ali uz više od dve hiljade uhapšenih (poruka o metodu disciplinovanja učenika mogućih novih protesta), iznenadile su mnoge, sigurno ne previše i bolje poznavaoce trpeljivog naroda – 100 miliona Egipćana duž Nila.

„Raspoloženje ulice bilo je gotovo potpuno ućutkano poslednjih godina kaznenim merama, kakve je zaveo predsednik, a vlada je i potpuno zabranila demonstracije pošto je Sisijevim pučem uklonjen izabrani šef države Mohamed Mursi, po uverenjima blizak Muslimanskoj braći i islamskom uređivanju države“, podseća agencija AP.

Obnova umerene bune u dva septembarska petka 2019, ma koliko žestoka po izvikivanju poziva predsedniku na ostavku, svakako je neuporediva sa vulkanskom erupcijom na kairskom trgu Tahrir 2011. zahtevima za odlazak sa vlasti Hosnija Mubaraka.

Sada se glas naroda čuo pošto su se preko video poruka oglasile optužbe protiv Sisija i pratećeg vojnog vrha („nekih komandanata“) za korupciju i, „dok ljudi teško žive rasipanje para“ izgradnjom luksuznih palata i čak grobnice za predsednikovu majku.

Zapaljive pozive je na društvene mreže postavio Mohamed Ali, sin nacionalnog prvaka u dizanju tegova, graditelj i preduzimač (jednom i glumačka zvezda u filmu Druga zemlja, pozivu Egipćanima da kreću u rizik emigracije), a sa firmom Amlak dugogodišnji partner u zaradi i unosnim poslovima sa vojskom, koji se povukao u izbeglištvo u Španiju pa iz Barselone poziva na pokret otpora.

Ima, međutim, čak i nezavisnih stručnjaka, koji su sumnjičavi da je Ali „usamljeni vuk“: „Mora biti da iza njega negde još neko stoji“.

Komentator londonskog Gardijana skreće pažnju da ogorčeni Mohamed Ali nije ponudio dokaze za svoje tvrdnje, „ali je pogodio u osetljivi nerv zemlje u kojoj trećina (32,5 odsto) stanovništva živi ispod granice siromaštva“, što je 1,5 dolar na dan.

Predsednik Sisi odbacuje sve „lažne i nečasne klevete“, čiji tragovi (uz orkestriranje režimskih glasila) „vode prema Muslimanskoj braći i političkom islamu i prizivaju haos“. Stroge mere, koje se sprovode po sporazumu sa Međunarodnim monetarnim fondom, poruka utehe, a i politika vlasti je da su „recept za ozdravljenje“. Ogromna masa srednjeg staleža i siromašnih građana s mukom gutaju gorak melem.

Među pažljivim analitičarima ima i pitanja „da li su neki delovi sistema, nezadovoljni stanjem, želeli da (demonstracijama) pošalju poruku šefu, mada je verovatnije da su i sami zatečeni.

S druge strane, američki predsednik Donald Tramp je ovom prilikom pred Generalnom skupštinom UN pohvalio Sisija kao „velikog lidera“, pošto ga je već ranije nazvao „omiljenim diktatorom“.

Vodeći Evropljani „pokazuju više ukusa“, zapaža Gardijan, svrstavajući Sisijev Kairo u stabilne režime u poređenju sa, na primer, Libijom i Sirijom i vide kao branu na drugoj obali Mediterana u kontroli migrantske poplave, koja sa sobom povlači i opasnost od talasa terorizma.

Drugačiji tonovi, nikako nežne reči, dolaze sa različitih strana, od zabrinutih za sopstvenu sudbinu Egipćana i mnogih stranih pažljivih istraživača.

Direktor kairskog Instituta za studije ljudskih prava Mohamed Zari misli da je „isuviše rano da se kaže da je varnica ugašena, ali barijera je srušena i stvari se neće kretati unatrag, a vladi će biti teško da beskonačno održava ovaj stepen kontrole bezbednosti“.

Mišel Dan, koja je na čelu Karnegijevog programa za mir na Bliskom istoku, upozorava da „kako je većina pripadnika tradicionalne opozicije u zatvoru ili se ostavkama povukla u iščekivanju odlaska Sisija, alternativa je neizvesna, a uz sastav nedavnog protesta – mahom mlađi muškarci, koji malo šta mogu da izgube – čini se da je teško predviđati budućnost“.

Pre tri godine potpisan program sa MMF-om, zajam od 12 milijardi dolara, sada je u završnici primene, pred upućivanje poslednjeg paketa od dve milijarde dolara.

Običan svet to oseća po izuzetnim i neprekidnim poskupljenjima nasušnih potreba, hrane, struje, benzina, gasa za domaćinstvo i ostalog.

Vlada je, sa svoje strane, zadovoljna stabilizacijom, a Fond postignutom otpornošću na spoljašnje šokove. Skloni sitnicma su zapazili da su od dolaska Sisija na kormilo vojni penzioneri deset puta dobili povišice, a umirovljeni državni službenici – samo pet povećanja.

Vojnik, preobraćen u političara čvrste ruke, šesti predsednik Egipta Abdel Fatah al Sisi sigurno neće popuštati pred izazovima, ekonomskim i političkim. Izveštači nalaze da kairsko „buđenje“ nema lidere, ni posebnu političku pripadnost i dovoljnu koordinaciju, ali uz opasku da je „spontanu masu teško kontrolisati i nije lako savladati“.

Davnog januara 1977, tadašnji predsednik Mohamed Anvar Sadat – recimo – poskupljujući osnovne namirnice zbog ukidanja državnih subvencija, podigao je cenu hlebne lepinje sa pola na jedan pijaster (stoti deo egipatske funte). Posle dvodnevnih demonstracija i blizu stotinu poginulih i 600 povređenih učesnika protesta u sukobu sa vojskom poskupljenje je ukinuto, a subvencije su obnovljene.