Ali

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Mi nemamo para za toliku izgradnju pa ćemo jednog dana ovako ili onako to da platimo(kao vuk kožom).

2. „…činio, neodoljivo i duhovito, Petar Luković…“ Luković je vulgaran, baš kao i Basara i neznatno manje Kišjuhas. Ali oni su naši, pa im se može. Nego, s obzirom na poslovičnu površnost cenjene autorke, ovaj tekst je neočekivano zanimljiv, možda i zanimljiviji nego što je autorka nameravala. Pavićević se u ovom tekstu bavi semiotikom, zapravo. Njoj i njoj sličnima preselo je Vučićevo cinično korišćenje njihovog leksičkog fonda. Preselo zato što je postalo jasno kako se sav taj leksikon civilnog drušva zapravo sastoji od ničega, od izraza kojima nikad nije dat nikakav sadržaj. Dobro, tako je sve to dobilo ludičku dimenziju, osim što izgleda da nema mnogo onih kojima je i dalje do bezbrižnog zavitlavanja. Ulozi postaju preveliki. Kako god, veoma je interesantna situacija. Proponentima civilnog društva delovalo je nemogućim da se ovako nešto desi, kao da su nekada komunisti preuzimali za svoje istupe strukturu molitvi i propovedi bez ikakve izmene. Itd, jasna je poenta. Verovatno nije baš prijatno kada shvatiš da to što si govorio zaista nema nikakvog sadržaja.

   1. Ovako „strucna“ analiza teksta bi me zacudila, da nisam pogledala ime autora! Pa naravno da Praziluku smeta Civilno drustvo. Ono tome i sluzi. Da nervira prazulike.

3. Mudra je Borka i lepo piše, ALI, za koga. Koliko ljudi će to pročitati a tek koliko njih će shvatiti.
   Ima jedna narodna mudrost:“Više vredi jedno maždrc nego stotinu pisaka!“
   (Kad se hoće oterati mačka).
   I ako se ne slažem sa nekim stavovima vođe Dveri, njegov učinak je veći
   od učinka svih drugih opozicionara. Protiv Vučića treba koristiti najmanje ista sredstva koja on koristi. I laž je legitimna!

4. Isprovocirao me ovaj Vaš tekst i ta nedomišljena Dežulovićeva teorija o nesreći, jer je isključivost izgleda opet danas na ceni. Odreći se „ali“ u bilo kom obliku, znači odreći se odgovornosti da sami promislimo i odredimo šta je Dobro a šta Zlo. U tom slučaju ostaje nam samo da nam drugi saopšti šta je Dobro i da se onda po tome vodimo. A ko je to? Ko ima to savršeno znanje? Ko je to moralno savršen? Stranke na vlasti? Crkva? Nevladine organizacije?
   U Nikomahovoj etici, Aristotel je sasvim dobro pokazao „da neko opšte znanje, opštu kategoriju, opšti pojam ili određenje o tome u čemu se sastoji dobro nije mogućno dati, i da to, štaviše, nije ni potrebno. Jer, uvek preti opasnost da neko monopoliše svoj uvid u to šta je dobro ili u čemu se sastoji prava ljudska sreća, pa da onda pribegne svim sredstvima da to natura drugima… „

   1. Tako, sasvim očigledno, funkcioniše medijska scena u Srbiji još od početka devedesetih. Smešno je to „otkrivati“ upravo sada kada je mala i maliciozna Vučićeva farsa učinila potpuno ogoljenim to da mediji na strani na kojoj je i Danas sve prethodnih par decenija nisu činili ništa osim što su neprekidno hvalili sebe, ne imajući nijedan, i doslovce nijedan, dokaz za to što govore o sebi. A to što su govorili su krupne stvari odvratno sročene: svi drugi lažu, mi govorimo istinu, itd isl. Sa onima koji potpuno hladnokrvno govore nešto slično ima smisla raspravljati koliko i sa nekim softverom koji loše radi. Zato je zabavno kada iza te fasade mehaničkog ponavljanja jednog te istog proviri nešto ljudsko, u smislu reakcije na grdnju, koliko god ta reakcija ne blistala umom.

5. dobro Bakice ima tu i neke nostalgije, istine , ali gde nadje SVETONAZOR, majketi, u Beogradu ?

6. Rekao bih da je reč koja identifikuje ovaj narod jeste ,, Inat“…..Reč sopstvena našem korpusu reči i neprevodiva ni na jedan poznati živi ili mrtvi jezik…

7. Clanak je ok…,slazem se .Samo znate kako nije to od juce da se razumemo.
   Zakazali smo svi ,sebe precenjujuci druge podcenjujuci…..evo rezultata .
   Zakazao je pojedinac ,zakazale su institucije …zakazao je covek ….
   No nikada nije kasno.