BIBLIOTEKA

Januara 2012. u Narodnoj biblioteci, u njenom holu (kao u izlogu), tekla je me|unarodna konferencija o tranzicionoj pravdi koju je organizovao Fond Biljana Kova~evi} Vu~o – ovih dana bi}e pet godina otkako Biljane nema – a paralelno sa konferencijom odigravala se smena direktora Narodne biblioteke Sretena Ugri~i}a. Izme|u izloga u kojem se odvijala konferencija i slu`benog dela biblioteke bilo je puno mladog sveta koji je posedao svugde gde je mogao, ~itao i razgovarao. Po otvaranju i zatvaranju vrata slu`benog dela Biblioteke (kancelarija) dala se naslutiti napetost, saradnici Ugri~i}evi sa mobilnim telefonima, papiri u rukama i onda je pala zavesa: tada{nja Vlada dozvolila je da je savlada izmi{ljena afera u Banjaluci, gde je navodno u nekoj konferencijskoj dvorani pripreman atentat na Borisa Tadi}a, a Sreten Ugri~i} potpisao Apel foruma pisaca, kao upravnik Biblioteke i kao samostalni stvaralac („{to je nespojivo“) u odbranu Andreja Nikolaidisa od medijskog lin~a povodom njegovog teksta o „doga|aju“ iz Banjaluke. Ova predaja i izdaja Ugri~i}a bila je delom uzroka gubitka Demokratske stranke na izborima, u tom ~asu Dejan Ili} je napisao upozoravaju}i tekst koji nikada nije shva}en, kao ni zna~enje ~itavog ovog doga|aja sa smenom direktora Narodne biblioteke po budu}i politi~ki `ivot Srbije, Ili} je tada ustvrdio da su izbori upravo izgubljeni za Demokratsku stranku i da tome ne}e biti kriva nikakva lo{a kampanja i nikakvi slabi plakati i ostala darabuka, ve} smena upravnika Narodne biblioteke na pritisak ministra policije, Ivice Da~i}a. Tako je i bilo.

Dakako, da bi se ovaj „nemili doga|aj“ nekako opravdao u javnosti, sledila je gomila optu`bi na dotada{nji rad Narodne biblioteke (i njenog direktora Sretena Ugri~i}a). Tome se suprotstavila Vesna Injac Malba{a, koja je velikim delom svog radnog veka bila vezana za Narodnu biblioteku, u kojoj je u periodu od 2004. do 2012. bila zamenik upravnika i rukovodilac Sektora za programe i projekte.

A onda je dopala „polo`aja“ bibliotekara savetnika.

„Imam profesionalnu i moralnu obavezu da demantujem bar neke od mnogih neistina koje su o Narodnoj biblioteci Srbije objavljene u na{oj {tampi i elektronskim medijima.“

Se}am se suverenosti, akribije i strasti toga teksta Vesne Injac Malba{a. Duboko uzbudljivog zbog zastupanja sopstvene profesije, njenog ugleda i ~asti. To je jedan od klju~nih tekstova koji govori da je „raditi svoj posao“ ne{to va`nije, a i vi{e od zlorabljene upotrebnosti toga slogana u politi~kom `ivotu Srbije, njegove profanacije do apsurda i izdaje, do zapravo slugeranjstva u hijerarhiji partijske mo}i. „Najve}i problem u zemlji Srbiji i jeste u tome {to su svi kratkog pam}enja i {to nema kontinuiteta u radu institucija. Svi se pona{aju kao da po~inju od nule i kao da su upravo oni ti od kojih sve kre}e. NBS ove godine slavi 180 godina svoga postojanja, njena istorija niti po~inje niti zavr{ava ni sa prethodnom, ni sa sada{njom, ni sa budu}om upravom“, zaklju~uje Vesna Injac.

Zvala sam je da u~estvuje u promociji izuzetne i potresne knjige Ante Le{aje „Knjigocid“ – Uni{tavanje knjiga u Hrvatskoj 1990, koju je objavio „Profil“ iz Zagreba. Mislila je da to ne bi bilo prili~no u odnosu na procese u Narodnoj biblioteci Srbije. A bila je na promociji i ja }u uvek pamtiti njeno plemenito uzbu|enje i znala~ki, a empatijski pogled iza nao~ara. Ona je zapravo stalno ~itala. „Bibliotekarima mora biti strana bilo kakva isklju~ivost, cenzura, diskriminacija i ma kakav postupak koji bi tome vodio. Bibliotekarski kodeksi u nizu zemalja upravo na tome insistiraju, stoga je odnos prema bibliotekama i fondovima sa kojima raspola`u, a isto tako i prema bibliotekarima, tako|e pokazatelj „civilizacijske zrelosti dru{tva“ (Ante Le{aja u svojoj herojskoj knjizi).

Preminula Vesna Injac Malba{a. „Bila je ~lan Nacionalne komisije za informacije i dokumentaciju pri Institutu za standardizaciju Srbije, potpredsednik Bibliotekarskog dru{tva Srbije, predsednik Nacionalnog komiteta Srbije za Uneskov program „Pam}enje sveta“, ~lan Koordinacione grupe projekta „Evropska biblioteka“, jedan od koordinatora za projekat „Svetska digitalna biblioteka“, jedan od koordinatora projekta „Digitalna biblioteka NBS, i jedan od osniva~a NVO Biblioteka plus.

Sigurna sam da bi Vesna Injac bila sre}na da sve ove poslove obavlja neko sa predano{}u kao {to je njena bila.

„Vesna Injac Malba{a bila je ~lan Nacionalnog saveta za kulturu Republike Srbije i njegov potpredsednik od 2011. do 2014. godine. U te{kim okolnostima, u kojima je prvi saziv Nacionalnog saveta radio, pa i nastavlja da radi, u okolnostima kada zakon nije u dovoljnoj meri definisao ni okvire nadle`nosti ovog tela niti uslove u kojima ono treba da izvr{ava svoje zakonske obaveze, Vesna Injac Malba{a je svojim radnim elanom, svojom stru~no{}u, vredno}om i nesebi~nim anga`manom, na svim poslovima kojima se ovo telo bavilo, u najve}oj meri doprinela formiranju identiteta Nacionalnog saveta za kulturu i ja~anju njegovog uticaja. Vesna Injac Malba{a bila je osoba koju su krasile stru~nost, ~estitost i principijelnost. Njenim odlaskom Nacionalni savet za kulturu, kao i ukupna kultura Srbije, pretrpeli su veliki gubitak.“ (Nacionalni savet za kulturu)

I ljudi ~ine institucije, ponajvi{e oni koji si i sami institucije. Vesna Injac upisivala je kulturno nasle|e u „Pam}enje sveta“, danas je ona sama u tom pam}enju.