Deveti maj

Već dvadeset godina, od kada su nacionalizmi otpočeli da se namiruju ratom protiv Jugoslavije, bilo je zaboravljeno da su Jugoslaviju, i Srbe i Hrvate, i Slovence i Makedonce, i Bošnjake oslobodili partizani, a Beograd i Zemun i pre toga Kladovo, i Zaječar i Niš oslobodili i Crvena armija i partizani, od nacizma. Da nas nije posetio Dmitrij Medvedev, ko zna kad bismo se toga setili, a i kada smo se setili, napravili smo kolaž od fotografija iz Prvog svetskog rata i snimaka od Dvadesetog oktobra 1944 – snimaka oslobođenja Beograda. Nijedna reč, nijedna pesma, ništa nije rečeno ni o partizanima, ni o Crvenoj armiji na šezdeset i pet godina od oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, oslobođenja od nacizma.

Na šezdeset i pet godina pobede nad fašizmom u Evropi, na Dan Evrope, iz Moskve smo obavešteni da nema dovoljno mesta na Crvenom trgu da bi i vojske odavde bile na Crvenom trgu, na svečanoj paradi. Moskvi nije bilo teško to da kaže kada više nema mesta za ulice oslobodilaca Beograda – Tolbuhina, Birjuzova, Zukova, a bilo je i mesta i ulica. Kao što bi moralo biti mesta i za Dapčevića, Popovića… i za Šestu ličku… rat protiv Jugoslavije devedesetih bio je i rat protiv antifašizma četrdesetih.

Nema mesta za one kojima su antifašisti i deveti maj 1945, iz bilo kog razloga, sa kojim god objašnjenjem mrski. Mesta ima samo za one kojima su antifašisti ponos.

Za Kragujevac, Kraljevo, Neretvu, Sutjesku, Beograd, Istru ima mesta i zato se na svečanoj paradi na Dan Evrope, deveti maj 1945, dan pobede nad fašizmom u Evropi vijori i jugoslovenska zastava iz Drugog svetskog rata. Ni Paton, ni Tolbuhin, ni kralj Petar Prvi od Srbije, ni Admiral Geprat, ni ulice njihovog imena nisu zabran ideologije, ni pizme, nego imena i spomenici oslobodilaca. Ko to dvoje pobrka sam napusti mesto.

U Parizu nikome nije palo na pamet da menja imena ulica ni iz Prvog, ni iz Drugog svetskog rata. I 27. mart i 20. oktobar i 9. maj i Tolbuhin i Birjuzov su istorijski datumi i istorijska imena. Ko briše ulice istorijskih datuma i imena oslobodilaca taj dođe u situaciju da ga ni saveznici ne poštuju. Ko ima primedbu na antifašističku borbu svojih predaka nema poštovanje svojih savremenika. Vratite imena pobednika nad nacizmom tamo gde su i bila, tek tada će nas uvažavati i slučajni prolaznici Ulicom kralja Petra Prvog od Srbije u Parizu i učesnici parade pobede nad fašizmom na Crvenom trgu u Moskvi.

Ko pobedi nad nacizmom stavlja primedbu ko su pobednici, neka pročita Moskovsku deklaraciju Ujedinjenih nacija, o (nacističkim) zverstvima ili Atlantsku povelju antifašističkih sila – Ujedinjenih nacija, ili neka pogleda film „Soa“ o holokaustu. Tada će mu biti jasno zašto „primedbe“ pobednicima nad nacizmom niko ne razume, ni „primedbe“, ni njega.

Nema toga ko može razumeti „primedbe“, učaurene u ideološku pizmu, na antifašističke pretke. To je nerazumevanje da i samo naše današnje postojanje može da se zahvali samo svim saveznicima zajedno, i Britancima i Sovjetima i Amerikancima i jugoslovenskim partizanima i Norveškom otporu i Francuskom otporu, otporu u Češkoj i otporu u Grčkoj i otporu u Varšavskom getu i otporu u Lenjingradu, i otporu u Varšavi.