Država i dramaturgija

Svi smo videli, svima je bilo očigledno da je oružana pobuna u toku.

Niko nije znao kako će se to završiti.

Prema zapisnicima sa sednice Vlade objavljenim u „Ninu“, Dragan Veselinov, ministar poljoprivrede, i Dušan Mihajlović, ministar unutrašnjih poslova, predlagali su, zahtevali, da se JSO raspusti.

Zoran Đinđić, predsednik vlade, pitao je da li postoji jedinica koja se može suprotstaviti oružanoj pobuni JSO, nije dobio izričit i jednoznačan odgovor.

Zahtevi JSO, zahtevi u ovlasti političkih vlasti, vlade, pod pretnjom oružja, ispunjeni su i to tako što su Goran Petrović, načelnih DB-a, i zamenik načelnika Zoran Mijatovićsmenjeni i na njihova mesta postavljeni novi načelnik DB-a i novi zamenik načelnika Milorad Bracanović, pre ovog imenovanja oficir bezbednosti JSO, kasnije osuđen za saučesništvo u ubistvu Ivana Stambolića, nekadašnjeg predsednika Predsedništva Srbije. Ispunjenje zahteva pobunjenog JSO za smenu Dušana Mihajlovića, ministra unutrašnjih poslova, sprečio je Čedomir Jovanović, potpredsednik Vlade Srbije, što je jedan od razloga zbog kojih mu je život i danas ugrožen.

Treći zahtev JSO bio je usmeren prema saveznom zakonodavcu.

Budući da je taj zahtev služio zasenjivanju prostote nije nikada ni postavljen saveznom zakonodavcu, Skupštini Savezne Republike Jugoslavije.

Svrha mu je bila kao i takozvani neposredni „povod“.

Zahtevi koji su ispunjeni pod pretnjom oružja, i lišavanjem slobode potpredsednika vlade, i ministra unutrašnjih poslova, jesu preuzimanje ovlašćenja Vlade Srbije – oružanim putem.

Vojislav Koštunica, predsednik SRJ, okarakterisao je pobunu JSO kao protest, u opremi i sa oružjem, adekvatan radnim zadacima.

Kasnije se saznalo da je Aca Tomić, načelnik Uprave vojne bezbednosti, obećao da se „oni“ neće mešati – u oružanu pobunu JSO protiv Vlade Srbije.

Zoran Đinđić, predsednik Vlade Srbije, ubijen je 12. marta 2003. godine.

Ubio ga je pripadnik JSO Zvezdan Jovanovićkoji je, kako smo i na televiziji videli 2001. komandovao JSO-om prilikom zauzimanja Gazele.

Sve dosad navedeno, bilo je i javno poznato veću martu dve hiljade i treće godine.

Većina pripadnika JSO protiv kojih je podneta krivična prijava za oružanu pobunu 2001. osuđeni su dve hiljade i šeste za ubistvo premijera Zorana Đinđića, dve hiljade pete i dve hiljade i sedme osuđeni su i za ubistvo Ivana Stambolića, masakr na Ibarskoj magistrali, četvorostruko ubistvo i pokušaj atentata na Vuka Draškovića.

Tada, dve hiljade treće na dve hiljade šestu, tokom suđenja za ubistvo Zorana Đinđića nisu raspravljana krivična dela koja su prethodila i koja su u vezi sa ubistvom predsednika Vlade Srbije.

Krivičnom prijavom za oružanu pobunu koju je podneo Srđa Popović, advokat iz Beograda po ovlašćenju majke i sestre Zorana Đinđića, ubijenog predsednika Vlade, Mile Đinđići Gordane Đinđić-Filipovićtraži se da se sudski raspravi oružana pobuna JSO koja je bila prethodna radnja za „ukljanje“ – ubistvo Zorana Đinđića.

Krivičnom prijavom advokata Srđe Popovića postavljen je zahtev pravosuđu Srbije da po Zakoniku o krivičnom postupku raspravi pred Sudom krivična dela. To je razlika između onoga što svi znaju, dramaturgija, i krivične prijave, država. Ima li išta legitimnije i legalnije od toga.