„LAGER“

Tim pre, po ministru, ako „određene zemlje“ odlučno kažu da nema ni ulaska Turske, onda se mi pitamo da li nas to pripisuju turskoj hemisferi, dočim se mi nadamo da nećemo biti priključeni nijednom drugom „lageru“, izuzev „lageru“ EU i da Srbija ne treba da bude prinuđena da bira između članstva EU i Kosova.

Sigurno da nisam jedina koja polaže nadu u uspeh u ministarski sastanak Evropska unija – Zapadni Balkan koji počinje u Sarajevu, dakle u gradu koji bi se zarad svoga vaskolikog iskustva, i to onog najtežeg u najbližoj prošlosti, takođe asocijativno mogao dovesti u vezu sa Jerusalimom.

I koji će, ovoga puta, a neposredno posle velikog uspeha civilne organizacije Igmanska inicijativa, koja je na desetogodišnjicu svoga postojanja i rada uspela da združi prve ljude novonastalih zapadnobalkanskih država biti toponimom sastanka visokih zvaničnika zemalja članica Unije, država Zapadnog Balkana, SAD, Rusije i Turske.

E sad, problem bednog čeljadeta koje se nekada kretalo po zemlji koja je, između ostalog, bila i na Balkanu, i koje se danas kreće po zemljama Zapadnog Balkana, na različite načine, nekada je bivalo teže, tokom uspostavljanja zemalja, a onda lakše, srazmerno prelasku iz dezintegracije u integracije, jeste put od domovine do razglednice, pa onda nazad ili napred od razglednice do stvarne situacije. Svaki put kada na ulicama Beograda, na zavijucima ili na istaknutim mestima vidim pano na kome se, kao turistička destinacija, reklamira grad Rovinj u Istri, usudim se da bar delom svesti pokušam da shvatim osećaj svih onih silom razjurenih preživelih ljudi, sa svih onih „ognjišta“, koja su dodatno uništena „patriotskom“ zloupotrebom toga termina, a onda su, tranzicionirala u turističku razglednicu. U mesta i prizore o kojima će mladi ljudi i potencijalni turisti suditi po cenama pića u njima, kako čuh u autobusu.

Dakle, uvek je na neki način, pre i posle svega, reč o Jerusalimu.

Tu pre neki dan u beogradskoj sinagogi Suhat Šalom obavljena je ovogodišnja dodela Medalje pravednika. „godnine 1953. izraelska država osnovala je Yad Vashem, spomen obeležje holokausta, kako bi sačuvala uspomenu na šest miliona Jevreja koji su stradali od ruke nacista i njihovih saradnika, ali i da bi ukazala poštovanje i sačuvala od zaborava one malobrojne nejevreje koji su rizikovali svoje živote da bi spasili Jevreje od sigurne smrti. To su – Pravednici među nacijama.“

Ovaj čin proglašenja Pravednika jedan je od najizabranijih trenutaka kojem je čast prisustvovati. I čuti kakva je bila cena spasa onog jednog ljudskog života „kojim se spasava čitav svet“. Sve sem mala, i sve sem da je lako to učiniti.

„Država Izrael i Jad Vašem, i ime jevrejskog naroda, ukazuju poštovanje i zahvalnost Ranđelu Stojanoviću, Mariji Tomić, Milici i Mihajlu Bogićeviću i Miroslavi i Simonu Protiću na odvažnosti i hrabrosti. Oni su spasili živote Jevreja, duboko svesni da dovode u opasnost sopstvene živote“, rekao je gospodin Artur Kol, ambasador Izraela.

Šta mislite, da li je i među svima nama, i svim našim narodima, nacijama i etnicitetima bilo ljudi koji su u toku rata za uništenje nekadašnje zemlje koja je postala razglednica bilo ljudi koji su rizikovali svoj život da bi spasili život onog „drugog“.

Sigurna sam i znam da ih ima. Pa je to, u jednoj mogućoj asocijaciji, kad je već o citiranju Jerusalima reč, i organizator skupa predsednika zemalja sa razglednica, zemalja Zapadnog Balkana u Sarajevu, Igmanska inicijativa.

Ovoj svečanosti u Sinagogi Sukat Šalom prisustvovali su i naši zvaničnici, jednom od njih otela se i reč „lako“, za spas ljudskog života, prisustvovao je i ministar Vuk Jeremić.

Pa dobro, mogu li nas naši sadašnji političari osloboditi i ostaviti na miru. Da li oni uistinu razumeju o čemu se radi, i da li ih se to stvarno tiče.

Da li vide i čuju, da li imaju uvid u kontekst sopstvenih reči i sveukupnog „telesnog govora“. Da li znaju da postoje pravednici i u njihovim narodima. I da ih oni obavezuju.

I da tereni i toponimi, mesta i gradovi, „ognjišta“ nisu stvar marketinških agencija i turističkih agencija. Mogu li oni, bilo danas u Sarajevu, bilo sutra na nekom drugom označavajućem toponimu vratiti njegov smisao i stvarni život ljudi.

Bilo bi im to mnogo lakše da učine da su saslušali i razumeli govor naslednice Ranđela Stojanovića iz Leskovca, briljantan, a zapravo normalan govor onoga ko zna da se ne može biti srećan u prisustvu nesreće drugoga čoveka. Onoga ko zna pravi smisao Jerusalima, i njegovu cenu. Ili, ne zna ništa. Oslobodite Jerusalim, od sebe, ili ga ostavite na miru. Dakle, ni logor, ni lager, već stvarni ljudski životi.