„Belgija je upozorila EU na pogubne posledice vizne liberalizacije“, a srpske vlasti su pozvane da reaguju i spreče ovu pojavu što je rezultiralo drastičnim smanjenjem broja zahteva u drugom kvartalu 2010, piše srpsko i beogradsko glasilo „Politika“. Međutim, u trećem kvartalu dolazi do naglog skoka zahteva za azil koji po poslednjim procenama iznosi deset hiljada vlasnika pasoša Srbije, dok broj onih koji su u zemlje Unije ušli sa Kosova iznosi trinaest hiljada. Osim o predlogu za privremenu suspenziju bezviznog režima, ministri EU će 24. februara razgovarati o mehanizmu monitoringa bezviznog režima za građane svih pet balkanskih zemalja (Zapadni Balkan) na koje se odnedavno primenjuje bezvizni režim. U slučaju negativnog izveštaja ekspertske komisije za nadgledanje bezviznog režima koji uskoro stiže u Beograd prema najlošijem scenariju, moguće je da EU u junu suspenduje bezvizni režim. Što znači da ćemo ponovo stajati u redovima za vize ispred evropskih ambasada i konzulata u Beogradu.
Ovako je ta stvar izgledala u januaru mesecu ove godine, kada je pitanje koje se „iza brda valja“ dospelo do javnosti.
„Svašta smo preko glave preturili, pa ćemo i to“, umeju da kažu građani u gotovo svakoj prilici u kojoj im se još malo i pomalo do u nedogled oduzima pravo na život, kretanje, stanovanje i jednom rečju, bivanje.
I to zato što je umesto bivanja, ili umesto života, uspostavljeno pravilo i načelo preživljavanja. Ili, ako se život i sloboda mogu otkupiti, ako se oko života i slobode možete nagoditi sa vlašću, državom i sudovima. Što znači da lepo pevate za čitav narod i postojeći establišment. I da vam suze ne padaju nadole, već nagore, ka Njemu i Bogu.
Nikako na zemlju, blato, krv i pljačku. Tu je nekako neudobno i nepristojno, i najbolje se kroz tako šta, „užasno“ i „strašno“ prolazi, ako se već mora, od partijskog relija do partijskog relija, ili koncerta, sa zatamnjenim staklima automobila, i naočarima za sunce.
Preživeti, i to je sve.
A buniti se protiv načela preživljavanja postalo je nekako skandalozno, i sasvim nepristojno.
Jednom je Stojan Cerović napisao kako se masovna pljačka izvedena pomoću „Dafiment“ banke zasnivala na prvim dobitnicima nenormalne količine para.
Ili, na principu da neću baš ja biti taj koji će izgubiti, to će svakako biti neko drugi.
Kakva je to samo poduka o isplativosti zločinačkog delovanja bila. I kako se samo brzo učila i širila, poprimala najrazličitije oblike „snalaženja“ i „preživljavanja“, sve do dana današnjeg u kome, sve što čitamo, znamo i vidimo, izgleda kao da se dešava samo nekom drugom.
Od januarske najave mogućih „problema“ sa bezviznim režimom, pratim nekako tu stvar. To vaganje slobode kretanja, taj tas, na koju će stranu prevagnuti, šta će biti, a ovoga maja izgleda kao da su argumenti za i protiv izjednačeni, izjave naših i međunarodnih vlasti su „blaže“ ili „oštrije“, manje ili više panične, onda se tenzija digne, pa se spusti, garantuje, ne garantuje, ukratko ništa nije „definitivno“.
I to je tačno, sve je proces, samo je smrt definitivna.
Važno je da preživimo. I to će se već nekako srediti, i to će proći, i mi ćemo proći.
I bićemo slobodni u zagrobnom životu gde ćemo biti slobodni i od straha da ne budemo podobni „odrađivanju samo svoga posla“ i načela preživljavanja koje nema cenu.
Pogotovo ako pripazimo da ne ispadnemo smešni, „šta se čudiš„ i „normalno“. Tako je to, „tako svi rade“, po difoltu.
I pre nego što upitate kakve to sve veze ima jedno s drugim, dozvolite da pitam ima li ikakve veze moguće ukidanje bezviznog režima s parolom „Kosovo je Srbija“, na primer.
Ili, ima li demonstriranje načela o nekažnjivosti zločina u nagodbi Svetlane Ražnatović sa sudom koji jeste država, nagodbe u nevino belom kostimu čiji se kreator već zna, kao u „Avanturama Gordona Pima“ (ono kada putujete, a bela magla je sve gušća), sa uputima, jasnom instrukcijom građanima da nastave da se „snalaze“ i da „preživljavaju“ kako god umeju i znaju i sa vezama koje imaju i nemaju, da bi bili lečeni, da bi bili saslušani, da bi im „institucije“ bilo šta odgovorile na njihove zahteve, da konkursi ne bi važili samo za one budale koje ih popunjavaju, da bi dobili dokumenta, da bi „preživeli“ na račun onih koji to neće moći.
Jasno, dok je slobode za jedne, ima i zatvora za druge. Pa neka je taj zatvor i čitava zemlja, sa svim svojim građanima.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
