Šamari

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Kada je Milutin Jelicic Jutka optuzen, predsednik Srbije je izjavio : „napad na Jutku je napad na mene“. Ovom izjavom, Aleksandar Vucic je upozorio sudiju : „ako osudis Jutku, osudio si mene !“

   1. Odlican tekst!!! Kao ,uostalom , i svi ostali koje potpisuje ova hrabra i talentovana zena.

2. Jedan od Tvojih BOLJIH tekstova! Bravo Borkic!

3. Poštovana Borka
   Na Vaše pitanje pri kraju teksta, Ima li išta nevaspitanije od toga. Ili su to vaspitni šamari po meri kroćenja stanovništva za „etiku i estetiku“ vlasti. ,moja malenkost bi dala odgovor, IMA sudska vlast jer prima platu a ne radi ništa što bi trabalo da radi!!! Ova vlast prima platu i pljačka buđet jer je njima u prirorodi da lažu i obmanjuju.
   S poštovanjem

4. Tako je kad se nesto predozira, u ovom slucaju kad se pomesaju babe i zabe, da se ispa’ne mudro i pametno.
   Pitanja: sta ima, pobogu, Borka zajednicko nasilje tamo nekog Jutke, kopije svog Vodje, i izdaja nekog „generala“ Trifunovica?
   Ovaj vajni general je trazio avijaciju na Bjelovar, Zagreb i dr, pa kad mu zelja nije uslisena, pokazao je svoje vojnicko neznanje, patoloski strah, i zalozio je zivote hiljade vojnika – prepustajuci ih na milost ustasama.
   Klasican primer izdaje zakletve, ali – na zalost, nije jedini.
   Za razliku od njegove izdaje, i zrtvovanja vojnika koji su mogli biti mrtvi vojnici, i koji je predao Tudjmanovoj ustasiji nepojmljivu kolicinu naoruzanja – kojim je pokorena Krajina i prognani Srbi, njegov podredjeni, moj prezimenjak – pukovnik, izdat od „generala“, zarobljen je i ziv odran – sahranjen bez kozhe, ociju i ushiju.
   Cak i cinjenica da je iz okoline Banjaluke, a ne iz Beogradskog „Bristola“, i da nikad nije bio vojnik Srbije vec JNA, da nikad nije sluzbovao u Srbiji, da svoje „znanje“ nije stavio u sluzbu rodnom kraju, „general“ Trifunovic je debelo naplatio svoju izdaju, dobio stan u Beogradu – napusten od svoje posramljene porodice…
   Otuda ne cudi, ali zaista, samar – ako ga je bilo, jer ako danas vredja istinu, sta je radila nekada… Prosto, samar kao vaspitnu meru ne priznajem, ali kao minimalnu kaznu – i te kako. Pa „drzava“ prislanja uz zid, izmakne klupicu ispod nogu – ravnopravnost u agresiji je utopija!

5. Ideja da Ksenija treba da uživa dodatna prava zato što je žena je diskriminatorska i anti-ustavna. Napad na prava bilo kog pripadnika Republike treba da se procesuira u skladu sa pravom koje važi za sve, a ne za pripadnike ove ili one društvene grupe. Kršenje prava bilo koje grupe je kršenje prava svih građana Republike. Ideja da žene treba da uživaju veća prava od muškaraca je jednako diskriminatorna kao i ona u suprotnom smeru. Svi građani treba da budu jednaki pred zakonom. Žene ne treba da uživaju veća prava pri izboru u parlament, niti treba da budu gospodari života i smrti svog bračnog partnera, kao što ne treba da važi ni obrnuto.

6. Decembra 1965, slučaj Franke Viole, mlade seljanke sa Sicilije, izbio je na naslovne strane italijanskih novina pošto ju je oteo i silovao mladic za koga je odbila da se uda. U takvim situacijama – koje nisu bile retke – očekivalo se da žena odstupi tako da bi na osnovu onog što italijanski krivični zakonik definiše kao matrimonio reparatore mogla da se povuče optužba protiv muškarca. Međutim, prvi put se dogodilo da silovana žena odbije da se uda za svog silovatelja. Kao rezultat toga njen „udvarač“ je uhapšen i osuđen na zatvorsku kaznu. Violinu tvrdoglavost su njeni meštani smatrali nečasnom, ali u ostatku Italije i Evrope ovaj slučaj je izazvao senzaciju i POTCRTAO da žene NEMAJU jednak status i poštovanje u očima zakona. Kao ni dan danas.