Štetočinjarenje

Ukupna šteta od poplava procenjena je na 1,7 milijardi evra… Vlada Srbije je u decembru 2014. godine usvojila Nacrt programa za upravljanje rizicima od elementarnih nepogoda, koji će biti realizovan u saradnji sa Svetskom bankom, UN i EU. Za realizaciju programa prevencije je do sada obezbeđeno više od 70 miliona evra. Prema tvrdnjama stručnjaka, razmera štete od majskih poplava doprineo je decenijama zapušten sistem odbrane od poplava. Ipak, skoro godinu dana od poplave stvari u vezi sa preventivom od poplava idu sporo…“

Preventivom. Pa dragi građani, dame i gospodo, narode i Vlado. Ovih dana mediji javljaju o gomilama mrtve ribe koje izbacuju reke, i školjke su otrovane i na suvo izbačene.

Teško je izbaciti iz sećanja i to da su se u vreme poplava 2014. u gradovima Srbije pojavili i skakavci, prava najezda skakavaca jurila je drumovima i sokacima Srbije.

Ne mogu da zaboravim u vreme poplava 2014. informacije o kanalima i odvodnim cevima zapušenim naduvenim glavicama u njih bačenog kiselog kupusa. I sva mišljenja stručnjaka o ljudskom, korupcionaškom i političkom doprinosu katastrofalnog učinka poplava. Pustimo prirodu na miru, i kišu i gromove i svetog Iliju, ne bi bilo tolikog zla da sprega vlasti, lokalne i centralne nisu tako uspešno sarađivale u devastaciji. Katastrofa je izazvana i divljom gradnjom, sečenjem šuma, štetočinjarenja ljudi zahvaćenih korupcijom. Nisu u pitanju nevoljnici koji su morali negde da se nastane, već bezobzirnost svih onih koji se nazivaju „dame i gospoda“, i neverovatno izgledaju u svom obličju, obući i odeći i automobilima, u diskrepanciji sa zagađenošću, osakaćenošću i nakaznošću okoline. Jedan od nezaboravnih slika je i ministar Velimir Ilić, koji u punoj ratnoj spremi (kaput, šal, cipele koje nisu možda poput onih Princa Čarlsa koje voli da nosi Predsednik, ali su dobre) gaca preko cigli bačenih u baru da bi mogao da pređe.

U toku i posle poplava 2014. postrojba zvana vikendica za navek je ojadila stanovništvo gradova ostalih ne samo bez plandovanja po rekama i jezerima, već i bez vode za piće.

Prevencija. Javiše pre neko veče kako u slivu Zapadne Morave ima četrdesetak „divljih“ (Ovo „divljih“ je kao „paramilitarnih“ u subordiniranom poslednjem ratu, jasno je da tako šta ne postoji, i da ako nije naređeno, nije ni sprečeno) šljunkara, iz kojih se danonoćno kopa pesak i šljunak za potrebe naše posrnule građevinske industrije.

Snimci tih šljunkara su zastrašujući, širinom, dužinom i dubinom. Stručnjak kaže da je takvim narušavanjem toka reke ugroženo sve živo, a i mrtvo (sećate li se kako su reke odnosile i groblja 2014, sećate li se kako je kod Doboja tako otkrivena i masovna grobnica).

I to nije sve. Te iskopane vrtače, rupe, rupetine i čitavi predeli onda služe za deponije. Tu se baca i taloži đubre, „odlaže“, kaže jedna „fina“ nadležna, „duša“.

Kako se drugačije do suicidom može nazvati bacanje đubreta u kanjon Uvca. Kada se to đubre (šta je zapravo đubre, ko je zapravo đubre) nataložilo, naraslo, sabilo, onda je ispod njega prokopan tunel kako bi voda mogla da prođe. Umesto da se očisti. I to nikako nije sve. Ko, kako i zašto, sa kojim ovlašćenjem i pravom na brani hidrocentrali Kokin Brod zida vikendice, šta, kuće, spomenik varvarstvu i štetočinjarenju, istorijskom.

Preventiva. U Kruševcu kažu da je centrala u Prokuplju, a u Prokuplju da je to odgovornost Vodoprivrede čiji je centar u Smederevu. Plovi „preuzeta odgovornost“ od jednoga do drugoga kao mrtva riba. U krajevima velike lepote, ne znam koja bi narodna poslovica najbolje izrekla tako duboke povrede, i zajaukala nad naruženim i iskopanim sprudovima reka u kojima se taloži đubre. Koliko to košta, koliko se na tom zločinu zarađuje, koliko „vredi“ takvo uništavanje i ko od toga ima „benefita“. „Benefit“ i „vikendica“, to je ono što raste iz bolesti.

„Iz izveštaja o poplavama 2014. se navodi da je zahvaljujući donacijama EU, za više od 15. 000 poplavljenih domaćinstava obezbeđena pomoć od osam miliona evra. NJima će biti dopremljeni paketići pomoći koja se sastoji od opreme, sadnica, domaćih životinja i slično. U saradnji sa Svetskom bankom za 49 poplavljenih opština obezbeđeno je finansiranje programa subvencija za zemljoradnike. Ovaj program vrednosti od 35 miliona dolara trebalo bi da bude realizovan tokom 2015. godine. “

Stoji u kadru „zemljoradnik“ bez zemlje koju mu ispod nogu odnose šljunkare, stoji, vata se za glavu, doslovce i priča, pa i od nemoći zamuckuje, šta će i kako će sa zasadom ukoliko voda nadođe i ukoliko promeni pravac, raskopana i razrovana i kao i „zarađene pare“ i ostvareni „benefit“ pronađe, kao i uvek svoj put. I poplavi sve oko čega se godinu dana, samo od poplava 2014, mučio. Do tada i od tada.

Ovakve reportaže i prizori koji se pojave na našim televizorima u drugoj polovina dnevnika, imaju li one ikakav uticaj na prvu polovinu dnevnika. Da li se činjenicama i slikom mogu dovesti u pitanje dogovorene činjenice i slike, i „vizije“ i „izveštaji“. Da li se ono što vidimo i čujemo uzajamno demantuje. Da li opažaj i fakta imaju uticaj na politiku sa jedne strane, a sa druge, na stvarnost. E, to je pitanje svih pitanja. I „otvaranja poglavlja“, posebno onog o ekologiji, što znači i o pravnom sistemu i korupciji, otvaranje poglavlja je otvaranje vida i sluha, poglavlje je zapravo glava.