Testera

Boravili smo, kako i dolikuje u starom, preostalom planinarskom domu, svi u jednoj prostoriji, dočim sam ja imala privilegiju da spavam do kuhinje, jer je domar Pašo mislio da sam, s obzirom na godine među tolikim mladim ljudima, profesorka, a zbog crne odeće znao je da me zove i igumanija. Kako nisam htela da uznemiravam mladež blokirajući jedino kupatilo, ustanem rano, pre svih, i sa Pašom pijem kafu. I slušam i gledam, ono što na svetu nigde nema, šume Konjih planine i čitavog zelenog i kraja i raja. Kad u daljini samo čuješ kr-krk i velika stabla padaju. Neprekidno od ranog jutra čuju se motorne testere. Ali one prave, ne one koje na bukvalnost, notornost i srazmerno tome simboličnost, nateraše ovih dana režim u Beogradu i Srbiji, zrenjaninske „fantomske“ testere, da još jednom očituje do koje mere mu je nepoznata svaka satira i ironija.

„Šta je ovo, Pašo“ pitam. „Nemoj da ti padne na pamet da siđeš i da vidiš šta se događa, to su divlje pilane, kradu drvo, naoružani su, ubiće te.“

Uvek kada putujem, idem preko Romanije, tuga i bes me obuhvata od posečenog drveća, pilana i „izvoza“. Bar da je napravljen pogon „Ikee“ te da se drvo, uostalom kao i ljudi ne izdaje, to jeste ne prodaje tako naživo.

Ako išta radi, radi testera. Na Staroj planini, na Zlatiboru, na Kopaoniku, na Fruškoj gori, u Košutnjaku, čije su sve to testere, nimalo satirične testere, bukvalne testere, u čijim su rukama testere, ko je zapravo taj, ta, bolje rečeno to, koje testeriše, bukvalno. Može i noću, da se ne vidi, da građani ne vide, da se ne skupe, da ne znaju. Jer potpuno su u pravu ministri Antić i Dačić, samo izveštavanje sa lica mesta, okupacija RTS-a, i po njima „pozivanje“ na omasovljenje protesta, dakle pozivanjem stvarnosti, i obaveštavanjem, istina dopire do građana. Pa tako je, zato se bespoštedno, a i glupo iz dana u dam sprovodi kontrola medija, u upravo zato RTS, do izjave svoga neprisutnog direktora nije ništa ni rekao. Istovremeno identifikacija informisanja N1 sa političkim stavom ravna je onom istog tumačenju „ubilačke“ testere (koja je deo „instalacije“, zajedno sa panjem, testera bez kabla i panj su zajedno izjava, svedočenje o uništavanju drveća i grada koje građani vide i sprečavaju danima), ili recimo identifikacija advokata i njegovog klijenta. Zato osude i izjave ljudi u Vlasti, imaju neodoljivo patetičan ton, koji, naravno, prelazi u kič, i ja teško mogu da razumem da dizajnerima svega toga, a i samim nosećim ličnostima nije jasno kada se ta propaganda i krivotvorenja, pretvaraju u kontrapropagandu. Hajdemo, još jedanput, nije ogledalo krivo za naš odraz u njemu. Kao što je teško razumeti da u toku i posle čitavog „događanja“ u Brusu, Pančićev vrh na Kopaoniku i dalje „krasi“, betonski Hitlerov Berkof, a šta drugo.

Deca pred kordonom (kao 2000, i kao studenti 1991, 1996, 2000, a u međuvremenu na fakultetima 1998. i 2011. i sa privatnim obezbeđenjima i maskiranim batinašima, bogat kontinuitet obračuna sa mladima, ali dalje tabu) i“Vratite nam druga“. Vratite nam druga. Vraćamo drugarstvo, solidarnost, prijateljstvo, mladost. I nema se kud više. U proleće, deca drže čas. Sigurno će ga zapatiti za čitav život. U Kuršumliji, Kovinu, u Žitorađi, u Prokuplju je juče bilo kao 5. maja 2000. godine, setite se.

Jedna od omiljenih izreka predsednika jeste da mu neko ili nešto „ne pada na pamet“, dočim ponekad možemo videti sasvim suprotno, da je time što mu ne pada na pamet na određeni način obuzet. I opet nešto o tekstovima kao onim poput testere, ako ne znam koliko puta ponovite da se ničega ne plašite, zaključite sami.

Ni zameniku gradonačelnika, a ni gradonačelniku, „ne pada na pamet“.

Ali im zato pada na pamet da misle da su darovitiji i važniji od Ivana Meštrovića, Peka Dapčevića, Koče Popovića (oslobodioci od okupatora), kao i Branka Pešića, Bogdana Bogdanovića, i Živorada Kovačevića sa „Beogradskim morem“. Te se zagnaše na Kalemegdan, da ga oljušte, unište, na sebe svedu. Samo „ne padanje na pamet“ može da vas dovedete do toga da ugledate prizor slomljenih stepenica (na Kalemegdanu), slomljenih krila naših (zatvaraju Muzej vazduhoplovstva), slomljene istorije, arhitekture, pogleda, spusta. Vrha, kako se, posle toga na vrh ispeti. Kakva je to okupacija.

A preko puta. Na ušću. Testera.

Posle testere dolazi beton.

Te uzeše testeru. I zaratiše sa i sa kamenom. Tvrđavom. Zidom i podzidom, sa najplemenitijim tvorevinama što ih je čovek smislio i izveo. Kameni podzid evropski i mediteranski, istorijski, kako im to pade na pamet.

I pri tome, upadajući u Zakonom zaštićenu zonu i istorijsko jezgro, zaštićeno, neprekidno ponavljaju pojam – da je sve drugo, buniti se protiv takvog razornog činodejstvovanja – anticivilizacijski. Samo kada bi izbacili civilizaciju iz svoje upotrebe bilo bi lakše podneti blasfemiju.

I dok govorim o upadu na Kalemegdansku tvrđavu mislim na veliku zaštitnicu i najbudniju čuvarku tvrđave, istoričarku umetnosti Marinu Andrić, koje više nema, a često mislim i na uzroke njenog preranog odlaska. To što je ona radila bilo je ozbiljno i odgovorno. Dolaskom „prvog puta u istoriji“ Marina Andrić je otpuštena, izbačena sa mesta direktorke Tvrđave upravo zato što nije „odrađivala svoj posao“ i nije „izvršavala naređenja“ već je radila u prilog očuvanja našeg istorijskog nasleđa, integriteta i suvereniteta Kalemegdana.

Testera. Čiji zvuk diže kosu na glavi, jer je znak stradanja. I pustoši.

„Režim je taj koji svojim brojnim iracionalnim postupcima, indukuje nasilje i igra vrlo opasnu igru protiv pobunjenih građana“, kaže se u pismu Pokretača inicijative „1 od 5 miliona“ Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Đaci imaju profesore. Đaci imaju majke i babe, majke i babe imaju decu i unučiće, pogotovo što „prvi put u istoriji“, babe izdržavaju i decu i unuke. Žene imaju kišobrane, nemaju testere. Imaju i korpe i torbe, i kese, na mnogim torbama piše „Big shopper!“ Iako su do pola pune ili do pola prazne. „Pustite nam druga“. Pustite nas da živimo, kako reče jedan od učesnika protesta Filološke gimnazije, i izgovori ono što svi drugi ne smeju i neće, a to je „uhapšen je zbog svog političkog stava“. Pa ko je u stvari ovde depolitizovan i drži testeru.