Želimo da verujemo

sa održavanjem pojedinih časova u „Na Mi“ , u robnoj kući preko puta, dočim je filmski odsek bio u ulici Vuka Karadžića, gde sam studentkinja bila druge godine dramaturgije 1968, i učesnik utopijskog i pobunjeničkog pokreta, kojem je ove godine pedesetogodišnjica… Za vreme opštih časova, istorija svetskog pozorišta i drame, ili istorija jugoslovenskog pozorišta i drame, kroz nastavu, to jeste učionicu sa nezaboravnim škripućim podom, prolazili su radnici i prodavci robne kuće noseći odevene lutke po poslednjoj tadašnjoj modi. Sećam se dana u kome je Dušan Matić, koji nam je predavao modernu književnost nastavio sa predavanjem iako nas je u tom času iznad Kolarca, na Akademiji okružila policija u civilima, 1968. Raspravljalo se, kako se to kod Matića činilo, o anarhizmu i sećam se i zadate teme „Čovek se u ljudsko društvo uvlači kao kuga ili uleće kao đule“ (Balzak).

Kada se otvorila nova zgrada Fakulteta dramskih umetnosti na Novom Beogradu, Dragan Nikolić reče, kako smo mi studirali i diplomirali u „Na Mi“, a generacije iza nas studiraju u „Merkatoru“.

Šta će biti sa budućim generacijama.

Zato sa zebnjom čitam Saopštenje Fakulteta dramskih umetnosti i dekana Miloša Pavlovića povodom nezvaničnih informacija koje su se pojavile u javnosti, a u vezi sa potencijalnim iseljenjem Fakulteta dramskih umetnosti iz njegove zgrade u Bulevaru umetnosti 20 na Novom Beogradu.

Isuviše je smirujuće Otvoreno pismo Fakulteta i Dekana i u njemu se mnogo govori o važnosti i zaslugama Fakulteta, što uvek govori o „nužnoj samoodbrani“. Istovremeno saznajemo da je zemljište oko zgrade Fakulteta dramskih umetnosti u prethodnim periodima često bilo predmet interesovanja Vlade RS i da je u ovom trenutku neiskorišćeno, „smatramo da upravo ono ima najbolji potencijal za realizovanje pomenutih planova Ministarstva prosvete i izgradnje kampusa Univerziteta umetnosti“.

Na pomen „neiskorišćenog zemljišta“ i „zemljišta“, čitava situacija u kojoj se uopšte pojavljuje saopštenje Fakulteta biva pomalo napeta. I više od toga. Jer šta su ljudi u ovoj zemlji, šta etika i estetika, kada je u pitanju zemljište, plac – zemlja se bukvalno pretvara u zemljište.

Zatim u saopštenju sledi rezime finansijskog stanja fakulteta, te se kaže „Kao državna visoka škola u oblasti umetnosti, kulture i medija, Fakultet dramskih umetnosti svoju ekonomsku održivost zasniva na sredstvima Ministarstva prosvete kao dominantnog izvora finansiranja. U ovom trenutku Ministarstvo prosvete izmiruje samo polovinu troškova FDU-a, dok ostatak sredstava fakultet prikuplja iz sopstvenih prihoda.

Dakle, ima zemljišta, nema para.

Dovoljno da biste bili obavešteni o namerama. O studentima i nastavi, o autonomiji Fakulteta i njegovoj kritičkoj i stvaralačkoj energiji još manje, ali je važno da studenti plaćaju prijemne ispite i doktorske studije. To su sopstveni prihodi.

Prihod svakako nije stvaranje kapaciteta za mogućnost otpora redu i poretku i ove zemlje i savremenog sveta, koji ne odišu solidarnošću, humanizmom i slobodom.

Kako Saopštenje Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) nastaje povodom nezvaničnih informacija u vezi potencijalnog iseljenja Fakulteta dramskih umetnosti iz njegove zgrade u Bulevaru Umetnosti na Novom Beogradu, da citiramo jednu od „nezvaničnih informacija“ profesora FDU i dramskog pisca Nenada Romčevića, a sve u svrhu „verovanja“, da se ipak, i pored svega, baš sve ne može dogoditi. Hajde da „želimo da verujemo“, jedna od najjezovitijih „političkih formulacija“ koja odaje stvarnost kroz koju „želimo da verujemo“ prolazi kao kroz sir. Dakle, u tekstu „Pošto kupio, poto prodao“, na Fejsbuku Romčević piše: „Univerzitet umetnosti je bio vlasnik (ili korisnik ili već šta) celog prostora oko FDU-a, pa valjda do one preružne crkve preko puta Merkatora. Vesela vlast (Đelić) oduzima taj plac i šatro i gradi tu neki naučni park: usvojeni projekti, blam, bla, naravno, desila se prenamena tog placa. Jer je to verovatno najskuplji prostor u gradu. Dekani pružaju mlaki otpor i svaki fakultet UU pokušava da ostvari neki svoj ćar. FDU ostaje vlasnik NIČEGA. Čak ni zemljišta na kome je zgrada. E sada tek ide najslađe: SNS baštini dostignuća Demokrata i ide korak dalje. U procesu je postupak za iseljenje FDU iz zgrade i premeštanje u nepostojeću zgradu na Topčideru… Šta se sve valja iza ove sumanute namere? Od stvari koje se nas tiču , ona glavna je gušenje FDU (kao uostalom i svih državnih fakulteta) zarad „razvoja“ privatnih umetničkih fakulteta. Umetnički fakulteti su ozbiljan biznis, naročito ako ne postoje ozbiljni kriterijumi, osim para: dakle državni fakultet samo znači da niko ne uzima pare od budućih umetnika, a još i košta državu. Postoji ozbiljna mogućnost da sam od ovoga loše čuo, ili da nemam celovitu sliku, ali suština ostaje. Dakle, PROFESORI, OSOBLJE, STUDENTI SADAŠNJI, BIVŠI I BUDUĆI, SPREMIMO SE ZA ODBRANU. NE SAMO ZGRADE! Ovo je put da se u Srbiji školuju samo oni koji imaju para, put konačnog i neopozivog raslojavanja društva na kaste onih koji su osuđeni da budu heloti i klasu gospodara u korporaciji SRBIJA D.O.O.“

Ima, naravno, još različitih teza, neverica, sumnji, ali i iščitavanja mogućih zaključka iz opšteg konteksta u kome je, kada je o zemljištu i parama reč, sve moguće.

Moguće je i da se pravi „Deus ex machina“, to je omiljeni način propagandnog rada i rata vlasti koja nije samo izvršna. Već i je i glavni strateg, koji onda nađe najpovoljniju taktiku, te se tako pomoću „božje volje“ ili „vrhovne intervencije“ spreči katastrofa.

Međutim i katastrofe, po Brehtu, spašavaju revolucije, ili bar katastrofu odlažu.

Kako je Fakultet dramskih umetnosti pripremljen za suočenje i delanje u odbranu svoje misije.

Da li bi došlo do saopštenja Fakulteta i dekana da se u javnosti nisu javili glasovi koji prozivaju situaciju, a prvenstveno Romčevićev. Da li bi se i dalje ćutalo i bivalo „konstruktivnim“ u samouništenju. I to ne „prvi put u istoriji,“, ali sada, „verujemo“ da nije tako, definitivno.

Koja sve majka ambiciozne dece nije upitala koliko košta školovanje na privatnim umetničkim fakultetima, a onda ima li sigurne pripreme za uspeh đaka za tolike pare. Jer je u pitanju slika u štampi i medijima, deteta, slava, a ne talenat i vežba, i samo trud i rad. Pa dobro, šta drugo vidimo oko sebe, svakoga dana i na svakom mestu, do ono o čemu Romčević govori u svom tekstu. O zameni gluposti za pamet; talenta za poslušnost, podatnost vladajućem redu zamene lepote za postmodernu ružnoću; zdravlja za invalidnost; dupeta za glavu; imanja za bivanje; love do krova za kuće bez temelja i uporišta; dostojanstva za snalaženje i kurvarluk svake vrste od kojih je najlakši onaj bukvalni; škole, školstva, prosvete, umetnosti za građevinsko zemljište. A ako nećete – ima već metoda koji će vas na to naterati, na još jedno etničko i etičko čišćenje u skladu za politikom „većine“ koja, kako izgleda, dolazi ovome svetu do glave. Ne „verujem“, nego vidim i znam.