A sad adio

Naime, posle današnje, jubilarne, 250. kolumnice – povući ću se možda sigurno neko vreme u ilegalu, nepisanjem. Da bih objasnio razloge naprasne odluke, razmišljao sam da sazovem konferenciju za štampu (KZŠ), na kojoj bih, u paralelnom monologu sa samim sobom apostrofirao: da me komšija NJofra Paviljonski nije isponabadao u kafiću (dokaz – nema „šljive“ ima šljivovice), da smo i dalje kumovski dobri (kao nokat i meso, da ne kažem na prst u…); da nemam pritisaka spolja na sadržaj kolumnica, niti šlajmovanja botova; da mi nije opala čitanost nego sam se umorio, kriza srednjih godina i motiva; da ću se vratiti na elektronski teren kad (i ako) popravim sadržajnu i stilsku (s)pisateljsku formu; da pozdravljam bravare i (osobito) limare koji me nisu čitali a kritikovali su me onoliko; da mi je malo žao (puštam lažne suze koje spontano teku na KZŠ), ali da ima i važnijih stvari u životu, kao što je košarka, na primer…

Elem, komšija NJofra, koji radi pod devizom – „ne pušta korenje drvo koje se često presađuje“, dao mi je ideju, samim tim i odgovor, na neka pitanja i konstatacije. Recimo, na umobolnu tezu novokomponovanih filozofa, da je u modernoj košarci uloga trenera sve manja, rekao je – “bratiću, da ovce nemaju čobana ko zna gde bi sve pasle“…

Poslednja rečenica prošle kolumnice (iz usta gosn Bore Stankovića: „glavna mana našeg sporta su Partizan i Crvena zvezda“) potvrđena je u roku odmah – skidanjem pločice sa pehara pobednika KRK, glupavim reakcijama sa obe strane, uplitanjem policije i sličnim dramoserijama. U istu propagandnu fioku možda sigurno ide i KZŠ četvorke Zvezde: Čović – Alimpijević – Antić – Lazić, koja se brzo zgotovi, evo i recepta: malo crno-belih limarčića, zrno Dula kao afrodizijak, dosta peršuna ili aka, kupus i meso u više redova, dosoliš finansijama, botovima, navijačima, kafena kašičica politike, indijski orah obavezno, koktel “Strahinjić Ban“ za otvaranje i zatvaranje apetita i – eto svingeraja do kokošijih jaja… Umesto toga, evo i spiska pitanja koje bi NJP postavio, da ga odgovorni nisu izbacili i da je to bila KZŠ sa pitanjima novinara, a ne KZŠ sa odgovorima bez pitanja, odnosno medijskim uposlenicima kao prašnjavom ikebanom: da li je borbenost igrača bila na potrebnom nivou protiv Bamberga (i zašto nije)? Ide li lopta u napadu tečno, kao nekada? Ako primate 80 poena u Evroligi, koja je defanzivna ocena tima na skali od 0 do 10? Smem li da notiram da je Marko Kešelj u EL igrao 27 minuta i jednu sekundu (i zašto ne)? Može li Tejlor Ročesti (alijas „sin Dragan“) prosek osvojenih lopti po utakmici sa 0,8 da podigne na 1,1 recimo?

Umesto zaključka: rijaliti je svuda, stiže i na košarkaški teren, teško se odbraniti od te pošasti. Navijači CZ ne brinite, čim je Mornar pobedio Budućnost u ABA ligeštulu, NJP je znao da su crveno-beli možda sigurno i naredne godine u EL, ali će u finalu dobiti „kontrolora“. Poštovaoci crno-belih ne brinite, klub je na dobrom putu povratka u EL, samo je izabrana najduža trasa. A sad adio, i ko zna kad, i ko zna gde…