(B)ABA se porodila

Za poslednjih jedanaest godina Srbija je imala samo dva prvaka – Partizan(a) i Crvenu zvezdu, a teško da će u narednih sto leta izroditi treće ime, osim ako neko od pomenutih ne promeni prezime. Elem, svako moje pominjanje crno, odnosno crveno-belih sa minimalnom dozom “kritike“ – dočekano je (samo po navici, ili u okviru radnog zadatka?) na “šlajm i nož“ od (ro)botova, čija pismenost vidim napreduje, ali u psovačkom a ne kulturološkom smislu. Mada, svačija promena je u domenu ličnog kapaciteta… Više me brine pojava broj dva, primećena najpre od strane lucidnog NJofre Paviljonskog: kako dirneš u dignitet ABA ligice – probude se kritičari, mnogo bolji poznavaoci srpskog jezika, doduše, od botova, ožive, aktiviraju se jednokratno i pismeni penzioneri iz “kruga dvojke“ i ne daju regionalni ringišpil, kao da su ga oni pravili, kao da imaju lične koristi, kao da su (su)osnivači (i zašto jesu?). Naravno, pošto se radi o ljudima sa manirima, njihova “kritika“ je u rukavicama i poprilično materijalizovana, ali mi se čini da sve teže primaju moj argumentovani sarkazam na pomenutu (ana)temu. Odnosno, lakše je polemisati sa Boškom Đokićem, nego sa Dejanom Bodirogom ili Svetislavom Pešićem, čak i kada se potežu slični “dokazi“ umesto revolvera…

Uvod sam, pretpostavljate, pisao iz lično-preventivnih razloga, pošto naredni redovi moraju da dotaknu šesnaestogodišnje čedo (ABA 1), kao i julsko, očekivano, novorođenče (ABA 2), a sve pod radnim naslovom komšije NJofre – “problem nastaje kad prostitutka počne da morališe i deli savete, a ne dok radi svoj posao“. ABA 1 startuje 30. septembra sa sledećih dvanaest timova – Zvezda, FMP, Partizan, Mega, Cedevita, Cibona, Zadar, Budućnost, Mornar, Igokea, Olimpija i MZT Skoplje. Evo nekoliko mojih dumarija (podložnih drugačijem mišljenju, naravno) o ovoj pojavi. Prvo, skraćenje sa četrnaest na dvanaest učesnika, aktuelno više od deset sezona, dolazi sada, a primarni razlog je da se rastereti kalendar prvaka Jadranske, u ovom slučaju CZ, pošto su sve veće obaveze u Evroligi; delimično i zbog pada kvaliteta, samim tim interesovanja i gledanosti. Drugo, posledično, možda je napravljena loša usluga nekim klubovima (Karpoš Sokoli, Sutjeska Nikšić, Bosna, Šibenik i Split, na primer), raspitajte se detaljnije zašto. Treće, prema rečima poznavalaca – ABA 1 je (samo) solidna liga, nekada među dve, tri po snazi u Evropi, danas iza španske, turske, VTB, grčke, italijanske, francuske lige po kvalitetu; nisam siguran – pošto manje pratim – kako stoji u odnosu na izraelsko, litvansko i slična nadgornjavanja. Četvrto, skraćenje sa 26 na 22 meča neće doprineti razvoju mladih igrača, jer za to treba više tekmi i produžena sezona na jedanaest (a ne sedam) meseci, što se najviše odnosi na naše, KLS timove, gde je ligeštulcima ispod časti da se nadmeću. Tačnije, regularni deo ABA 1 biće okončan 11. marta 2018, a poslednji meč finala je oko 15. aprila, krojači rasporeda nacionalnih ligica biće na mukama. Peto, da skratim – na ovaj kvalitet obe ABA razbibrige – brzo će doći Srbija i Hrvatska sa dobrom podlogom – Zvezda, Partizan, FMP, Mega, Dinamik, Borac (plus Vršac, Spartak, Mladost, Beovuk), odnosno – Cedevita, Cibona, Zadar, Šibenik, Spit, plus… Šesto, sve što je trajalo, jednom je i prestalo (NJP)…

ABA 2 (bolji naziv nego A i B, ideja uzeta od Đorđa Tresača) verovatno će biti ozvaničena 27. jula na Skupštini klubova, a trebalo bi da ima dvanaest učesnika: Dinamik, Borac Čačak, Šibenik, Split, Helios, Hopsi Krka, Teodo Tivat, Lovćen, Bosna, Zrinjski, Rabotnički i Kumanovo. Pre bih progovorio na dupe (bolje guzu, a?) nego da oćutim nekoliko (ne)doumica. Prvo, imam utisak da je liga skrojena prvenstveno kao “štit“ ABA 1, odnosno – manje će se napadati primarna nego sekundarna liga, a nikome – kao do sada – neće pasti na pamet da “gasi“ ABA 1. Naravno, udeo poštenog menadžerskog i finansijskog lobija, širenja areala prodaje igrača, nije zanemarljiv. Drugo, osnovni razlog ulaska timova u sadašnju regionalku je – takmičenje sa Zvezdom, Partizanom, Cedevitom, Cibonom, Budućnošću i (donekle) Olimpijom, timovima koji privlače pažnju publike i sponzora. Baš sumnjam u primamljivost, gledanost i značaj ABA 2. Treće, ne i po važnosti, kvalitet je prozaičan, nema ga. Ako ne možeš u pedesetak najboljih evropskih timova – sedi kući, radi sa mladim igračima, ne troši novce uludo. Četvrto, ova liga najmanje odgovara Srbiji i Hrvatskoj, ostalima da, razmislite logično. Peto, sa aspekta KLS nadmetanja: hoće li Dinamik i Borac igrati KLS i ABA 2 uporedo, ili samo ovo drugo šenlučenje? Ako treba za skromno učešće u KLS minimalno sto pedeset hiljadarki evra, koliko treba za ABA 2 (i zašto triput više), gde naći i zašto bacati te novce? Odnosno – ako je KLS zamišljena kao “razvojna“ liga, a sada je treća po značaju (iza ABA 1 i 2), koga razvija – sredovečne ili mlade, kladioničare ili košarkaše (ovo se odnosi i na trenere, pa bogami i neke ljude iz uprava) i tako dalje, pitanja sa odgovorima koji se prećutkuju – nižu se…

Srećno novorođenče ABA koncernu (neću doći na babine), uz opasku NJofre Paviljonskog – “kada pametan pokazuje zvezde, budala gleda u njegov prst“…