Basket gori, a baba gleda pornić

Srpska košarka takođe oseća napredak – prošle sezone ''administrativno'' smo došli do Evrolige, a ovoga puta crveno-beli su, po ocenama ono malo objektivnih – zasluženo prvi, pre svega jer su od 34 utakmice slavili čak 30 puta, sa procentom uspešnosti od neverovatnih 89 odsto! Crveno-beli su znali to i da proslave, a – kako to redovno biva u Srbistanu – najviše su se (medijski) eksponirali, radovali likovi koji nisu ni među igračima, ni među trenerima. To je tip ljudi koji se na ovom arealu razmnožava neverovatnom progresijom (kao pacovi), ima ih u svim klubovima (a bogami i Savezu), čiji je glavni kvalitet ''dobar njuh'' i beskrupuloznost, što imaju i neke životinje, recimo hijene. Ako redovno gledaju košarku – bolji su kouči od Željka Obradovića i našli su mu ''iks'' mana; ako su odigrali dva basketa ispred zgrade sa penzosima-šahistima – Bodiroga ''i nije neki igrač''; ako su skuvali jaja i ispržili viršle barem tri puta – Džejmi Oliver je ''blaga prehlada'' za njih; ako su pročitali dve knjige (ili ''uputstva za korišćenje'' šampona od koprive i daljinskog upravljača) – Momo Kapor je bio ''škrabalo'', da ne pominjem Božu Koprivicu (a moraću, kasnije)… Normalno, ovu čudnu pojavu (koja postaje aksiom) najbolje je objasnio komšija Njofra (koji ove nedelje radi pod sloganom ''gde je dvor – tu su i dvorske budale''): Bratiću, to su njuške sa greškom (imaju ''kontra navoj''), a navalili su na košarku kao duga drečava haljina na glupaču!

Dobro, hrabro smo podneli regionalnu, a sad nas čeka nastavak domaće Superlige (neodgovarajući naziv, bolje je – Zapećak, ili Zaponjac ligica), što me i najviše brine, jer glavna sprdačina i neregularnost izbija baš odatle, posebno u finalnoj seriji. Evo zašto sam i dalje na stanovištu da ''neki brka'' treba da raspusti ''do daljeg'' taj skup (možda samo da valjevski Metalac i sremskomitrovačko-smederevsko-zemunska Mega, na neutralnom terenu u obližnjem Sidneju, odigraju meč za treće mesto, koliko da znamo ko je četvrti, koji 150.000 evra plaća ljudima iz ''Sidra''). Prvo, glavne ''bingo-nagrade'' su već podeljene (Evroliga, Evrokup, domaći Kup…), a Košarkaška liga Srbije ionako se igrala u poluilegali, bez značaja – niko nije ispao jer je svega 12 timova okupljeno (umesto 14); popuniće je zemunska Mladost i Beovuk, da se pojača Beograd kao basket centar…

Drugo, ništa na kvalitetu košarka neće dobiti, naprotiv. Zvezda je već odigrala oko 65, uglavnom teških, mečeva, Partizan nešto manje, ali je otišao plej Akojon (pre nego što je i došao), ima povređenih igrača, ''kraću klupu''; ostalim klubovima je jasno da su u sporednim ulogama (statisti, ikebana); znam iz iskustva kako ''stranci'' oduševljeno igraju u maju i junu, pogotovo ako im ističe ugovor. Treće, ali najvažnije: likovi koji su do sada fabrikovali probleme – neće odustati, nalazim da će i proširiti repertoar gadosti. Počelo je sa ''novotarijama'' u finalnoj seriji ABA lige: kad je Zvezda bila domaćin – izbacivan je iz Pionira svako ko navija za suprotni tabor (pričao sam sa navijačem crno-belih, konobarom, kome se to dogodilo); isto se zbilo kad je Partizan bio organizator – udaljen je moj bivši igrač, sada trener, koji je došao sa mlađim sinom u glavni grad na ''događaj godine'', a simpatizer je crveno-belih. Pa ono pred svlačionicama na kraju serije…

Sad, hipotetički, može se desiti već danas, u Železniku, na utakmici trećeg kola FMP – Partizan da bude nastavka ''baleganja''. Recimo (razmišljam glasno, a svaka sličnost sa živim pojedincima je plod moje bujne mašte), domaćin gostima da za ''ložu'' svega osam (8) karata, ali uslovi da među odabranima ne bude književnik Božo Koprivica! On može – ali na tribine, među pustu raju. Lično, čitam sve što čovek napiše, njegov sam ozbiljan fan, ne sviđa mi se poslednji ''eksces'' sa Pižonom, ali – ovo mi pomalo liči na događanja od pre više od pola veka: Zabranjen ulaz kučićima i (…), Samo za belce, Ulaz za poslugu… Normalno, kada Partizan bude ''ugostio'' FMP i Zvezdu, imaće spisak nepodobnih ''lica sa poternice'', pa to ume mahnito da metastazira. Konačno, ako su pojedinim ''mudracima'' smetali Pukl, Boltauzer, Dožai – znam koliko ne žele da sude tu vrstu mečeva srpski arbitri. No, nadam se da sam u životnoj zabludi, da se to neće dogoditi, da niko od kreatora neće priznati u sebi: ''Mama, nisam ovo hteo da budem kad porastem!'' Ali, što bi rekao Njofra – ''živimo po istinitom događaju''…