Basket upao u šaht

jedanaest utakmica u dve nedelje, kakav će ritam biti i u Litvaniji, sitne povrede i bolesti, ali i neke stvari koje mogu da zabrinu – „lutajući“ šut sa tri poena (3 od 16 protiv Australije), često „mekša“ odbrana (a siguran sam da će na evropskom prvenstvu biti dozvoljen „kontakt“ preko mere) i pitanje poentiranja u takvim situacijama… Sastav dobija konačnu fizionomiju, problem je što, vrlo verovatno, u dvanaest neće biti Novice Veličkovića zbog povrede, momka koji je bio jedan od „nosećih stubova“ ovog tima. Dakle, liči da će u Litvaniji nastupiti sva petorica raspoloživih visokih igrača (Krstić, Perović, Marjanović, Mačvan i Savanović), a da je Bjelica jedini koji može igrati na pozicijama tri i četiri… Nalazim da su Teodosić, Marković, Rašić, Tripković i Tepić sigurni (ili, možda i nisu?), a za dvanaesto mesto konkurišu Paunić, Milosavljević i Kešelj… Prema igrama iz prošle sezone (posebno u Superligi), relativnoj ravnoteži odbrane i napada – možda to ipak bude Partizanov igrač…

Dobro, pokorno priznajem da me je gospodin Nebojša Čović, dovođenjem Svetislava Pešića na čelo struke KK Crvena zvezda Beograd, kritički primirio, da ne kažem utišao do oktobra. Jer, gigantsko trenersko ime ovu ideju pretvara u realnost, što znači, između ostalog: sva medijska pažnja je na Pešiću (a on ume da se nosi sa tim), klub je finansijski potkovan (jer kouč bi bio u Pirotu, ne na Kališu, da je suprotno), ekipa sposobna da se nosi sa najjačim (znači, sa Partizanom), emocija na pretek („došao sam da završim započeto“), kao i radne energije (briga o juniorskom pogonu)… Drugo, da ne koristim kolumnu u privatne svrhe, lepo je držati se kakvih-takvih principa, a ne povijati se „kako vetar duva“ (kao vrba na košavi), odnosno biti principijelan po sistemu „punijeg džepa“, kao izvesni NN (u ovom slučaju to znači Nepismeni Novinar), koji je između Košarke i Sebe stavio znak jednakosti, a još uvek misli da je skauting „potraga za najboljim parčetom mesa na slavi“ (Njofrina konstrukcija)…

Iskreno, prošlonedeljni raspon basket emocija bio je veći nego obično. Prvo, ražalostio sam se čitajući nepotrebnu „polemiku“ (ama, primitivnu svađu, kao dve seksualno nezadovoljene snajke na Kalenić pijaci oko „štimovanog“ kantara) Božidara Maljkovića i Vlade Divca, nespornih košarkaških veličina. Pitam se, fali li im slave, nešto novca, imaju li kakav drugi problem – da pomognemo? Ovako, ostaje gorak ukus (znam barem petoricu koji se i naslađuju, kao u poslastičarnici) i nada da je polemici kraj, mada je šjor Boža dopunio izjavu („Divac je veliki prevarant i veliki lažov“) i, ako suprotna strana nastavi, pozabaviće se njegovim „likom i delom“… Drugi detalj me nasmejao do suza (poslednji put sam se tako slatko cerio kad je komšija Njofra upao u otvoreni šaht kod Fontane, ali tek pošto sam video da mu nije ništa), tačnije izjava bivšeg igrača crno-belih, Džejmsa Gista, a povodom dopinga. Ukratko, on se malo dopingovao (pušio, duvao, šta li?) posle poraza u polufinalu od FMP-a, valjda od tuge… Simpatičan momak, pun emocija. Ako sam dobro shvatio, on to ranije nije (često?) radio, a obećava da neće ni u Feneru, svom novom klubu, pa je zato kažnjen samo zabranom igranja u tri letnja meseca (ala su mu zapretili!). Sad, podseti me moj prijatelj (sadašnji, ne bivši) Valter, koji i dalje brani Košarku, na jednu srećnu okolnost: Zamisli da je Gist igrao prošle sezone za „pokojnu Zvezdu“, koja je gubila sve redom – kako bi bio „naduvan“ cele godine, a komšo?

Još da ispunim obećanje i kažem koju o predloženim izmenama Registracionog, Disciplinskog i Pravilnika o takmičenju KSS, za koje se nadam (pošto ima mnogo nelogičnosti, predloženih amandmana i dopuna, a rok je maksimalno kratak) da neće u celini biti usvojeni na sednici Skupštine u sredu… Disciplinski pravilnik manje-više može da prođe (dopune o dopingu, strože vremenske kazne, bez prava na ublažavanje…), ali će oko Registracionog biti golemih problema (podržavam smanjenje novca oko obeštećenja, ali sve ostalo je jako sumnjivo, posebno da do petnaeste godine igrači mogu „šetati“ iz kluba u klub…). Što se tiče Pravilnika o takmičenju, iskomentarisaću samo odluku da se A muška liga Srbije (dakle drugi rang, posle regionalne lige?) od sezone 2012/13. igra sa 12 umesto sa dosadašnjih 14 timova, odnosno da na kraju naredne sezone ispadnu čak četiri tima. Prvo, ne mislim da imamo više od osam jakih klubova, ali moramo pratiti NLB ligu (ili kako se već zove) po vremenu početka i završetka, zbog Superlige, a to je obično polovina marta. Drugo, liga sa 12 timova ima samo 22 utakmice (nedovoljno za razvoj mlađih igrača, kojih će biti sve manje) i traje još mesec dana kraće, tako da će se seniorska košarka u Srbiji ugasiti od marta do septembra… Treće, u odnosu postojećih snaga Beograd će nepotrebno ojačati, a problem ispadanja imaće Užice, Čačak, Kraljevo, Zrenjanin, Kruševac ili koji drugi grad iz „unutrašnjosti“… Četvrto, najvažnije: ako ćete da kratite ligu – uradite to odmah, jer sad ima 12 timova (Novi Sad i Vojvodina su se spojili, a Crvena zvezda je – nigde, eutanazija). Nemoj samo da bude da se za dva „upražnjena“ mesta pominju timovi koji ne zaslužuju (Smederevo), ili koji su iskoristiti bezbroj šansi (Niš). Logika je da to budu Kosjerić, Inđija i Subotica, ili kakav turnir pred ligu. Peto (i neću više), ne krate se pantalone, a i tad se pazi, triput meri…